Паре стижу после кризе

Крагујевац – Kрајњи рок да „Фијат” уплати 200 милиона евра оснивачког улога истекао је синоћ у поноћ, али је уговором између Републике Србије и италијанске компаније, потписаним у Београду 29. септембра прошле године, предвиђена могућност да се та трансакција може обавити и после 31. марта 2009.

У првој глави уговора – Тумачење и подручје примене – Long Stop дан (крајњи рок) дефинисан је на следећи начин: „То је 31. март 2009. године или неки каснији датум о коме се стране (Република Србија и „Фијат”) договоре у писаној форми”.

Овако дефинисан рок практично значи да рок и не постоји. То је посредно, поводом силаска првог „пунта” са траке, потврдио и Александар Љубић, директор Центра за реструктурисање при Агенцији за приватизацију. У изјави за медије, он је објаснио да су „Фијатове” инвестиције у заједничко предузеће „Фијат аутомобили Србија” везане искључиво за нови модел аутомобила.

Уговор између државе Србије и „Фијата”, како је дефинисано у дванаестој глави „Трајање и прекид”, може бити раскинут пре закључења поменуте трансакције у случају да „закључење трансакције не буде компензирано пре Long Stop дана”, односно ако „друга страна није платила свој уписани новчани улог у потпуности у року од пет пословних дана (сваки радни дан банака у Србији и Италији) почев од датума прописаног овим уговором”.

Но, пошто Long Stop дан може бити 31. март, али и „неки каснији датум”, то, практично, отвара могућност да се и ова одредба тумачи на различите начине, односно да се уплата оснивачког улога може пролонгирати на неодређено време. Суштина је, како је објаснио Љубић, у томе што ниједна од уговорних страна „не размишља да раскине уговор”. Обе стране су, како је нагласио, заинтересоване да га реализују.

Уговор између државе Србије и „Фијата”заправо, може бити раскинут само уколико су обе стране сагласне да је „ствар пропала”, односно ако једна од страна искаже јасну намеру да то и учини. Аргументе може наћи у непоштовању појединих одредби, али је, бар за сада, очигледно да и Влада Србије и Италијани верују у успех заједничког предузећа.

Уговором су дефинисане и санкције за страну која не испуни неку од преузетих обавеза („Страна која није у прекршају имаће право на уговорну казну у износу од 30 милиона евра.”), али у постојећој атмосфери оптимизма и наде да ће „све лећи на своје место” о томе, бар за сада, нико не размишља.

Ако је веровати учесницима у овом послу, новац из Италије ће сасвим сигурно стићи у Србију. Међутим, о приспећу „вредносног писма”, по свему судећи, не одлучује ни наша страна, ни „Фијат”, него светска економска криза која је добро уздрмала ауто-индустрију.