Ни београдско ни војвођанско

Нови Сад – Стеријино позорје је, како смо јуче објавили, проширило селекцију националне драме и позоришта за предстојећи, 54. истоимени фестивал који ове године почиње 23. маја у Новом Саду. Уз 14 већ изабраних и пре две недеље јавно објављених представа у избору селектора Владимира Копицла и Игора Бурића – седам у Селекцији националне драме и још седам у Селекцији националног позоришта – сада су додате још три – „Родољупци” Јована Стерије Поповића, у режији Ларија Запијe (Народно позориште Ужице), „Швабица” Лазе Лазаревића, у драматизацији и режији Ане Ђорђевић (ЈДП из Београда) и „Бура” Вилијама Шекспира, у режији Андраша Урбана (Народно позориште Ниш).

Три додатне представе увршћене су, према саопштењу Стеријиног позорја, после консултација са селекторима, а на иницијативу менаџмента Позорја са директором Иваном М. Лалићем на челу, уз сагласност Управног одбора. Као разлог наведена је изузетно богата и занимљива позоришна продукција протекле године, а одлуком о укупно 17 представа у селекцији националне драме и националног позоришта заокружен је, без сумње, најамбициознији програм у новијој историји овог значајног театарског фестивала.

У међувремену су позоришни, али и неки други аналитичари, направили статистичку слику прошлогодишњег и овогодишњег Позорја. И, док је прошле године играло чак седам тзв. београдских представа, дакле театри из Београда, и тек две из Војводине, па су злонамерни говорили о Позорју и као о „позоришном фестивалу београдског круга двојке”, ове године је прва објављена селекција од 14 наслова представила осам театара из Војводине, пет из Београда и тек један из тзв. уже Србије.

У земљи у којој је готово све политика, од породилишта до позоришта, статистичка слика овогодишњег Позорја није могла проћи без кулоарских коментара о „сагласју новог, предложеног Статута АП Војводине и Позорја”, са малициозним примедбама да се, ето, „рађа нова Војводина, па и војвођанско Позорје”. Да ли је заиста политика умешала прсте у селекцију представа за Позорје и колико је проширење селекције за три представе последица разних тумачења у јавности?

– Управни одбор је овакве одлуке доносио и у прошлости, дакле није први пут да је листа селекције проширена – каже у изјави за „Политику” директор Позорја Иван М. Лалић. – Потпуно сам свестан да преседани нису захвални, али је процена и моја и менаџмента да се овим гестом уважава добра позоришна реалност у Србији. Прошле године се појавило и појављује се све више одличних представа изван традиционалних позоришних центара – Београда и Новог Сада. Тако смо добили нове позоришне центре, Зрењанин и Кикинду, уз већ добро знани театар из Суботице која још од времена Љубише Ристића фигурира као озбиљан театарски град. Ту је и Сомбор, који још од времена златних осамдесетих година има одличан театар... И, када је већ тако, а Стеријино позорје већ има велики број представа, већи од прошле године, са амбицијом да постане лидер међу регионалним фестивалима, процењено је да би требало исти принцип применити и на избор представа „јужно од Београда”...

Лалић образлаже да су многи театри управо „јужно од Београда” у прошлој години доживели велике промене и имају сјајне представе: „У Нишу театар води управница Биљана Вујовић која је подигла адреналин позоришног живота, ускоро ће код њих режирати Душан Јовановић, а уметнички директор је Иштван Бичкеи из Суботице. Андраш Урбан, после три представе на Битефу, отишао је у Ниш и урадио одличну представу Шекспирове ’Буре’... Мисија Стеријиног позорја јесте и да подржи такве иницијативе. У Ужице је дошао Мијачев ученик, одлични Лари Запија, Италијан, али је баш тамо режирао нашег Стерију! Желели смо да покажемо и како нове, младе позоришне снаге Србије раде неке познате, култне представе – па смо тако уврстили и Ану Ђорђевић и њену режију ’Швабице’ Лазе Лазаревића која је већ два пута извођена на Позорју, раније... ”

Другим речима, истиче Иван М. Лалић, нема места политизацији проширења селекције представа за 54. Стеријино позорје. Реч је, заправо, о театрима чији су ансамбли и представе заслужили да се нађу у избору најбољих.

Занимљив је закључак у извештају селектора Владимира Копицла и Игора Бурића, када је објављено првих 14 представа – учесница Позорја. Пошто су побројали и образложили избор за сваку од 14 одабраних представа, они кажу да „ни све преостало није за селекторско ћутање, али ни за фестивалски избор који је на овогодишњем Позорју ионако умало удвостручен у односу на претходно. Оно што програмска нумерологија сама по себи искључује пре него наша воља и знање, свакако је вансеријска, визуелно спектакуларна, на само 72 минута сведена поставка Селимовићевог ’Дервиша и смрти’ реализована у турском Коџаелију с аромом источњачког поимања театра, ни само егзотична ни анахрона. Другачије, али не и мање успеле представе као ’Сањари’ ЈДП, ’Мизантроп’ Новосадског позоришта/Ujvideki Szinhaza, ’Родољупци’ Народног позоришта Ужице, те још понека, заслужују сличан вредносни суд.”

-----------------------------------------------------------

Млади лавови и децентрализација

Према речима директора Ивана М. Лалића, акценти овогодишњег фестивала Стеријино позорје, који ће несумњиво обележити манифестацију биће млади позоришни лавови - редитељи Ана Ђорђевић, Марко Манојловић, Ана Томовић, Анђелка Николић, Никола Завишић... Друго обележје је децентрализација - отварање и представљање публици нових позоришних центара Србије - Зрењанина, Кикинде, Ниша, Ужица.

-----------------------------------------------------------

Није први пут

Године 1994, а потом и 2002. године, Управни одбор Стеријиног позорја је у тадашње фестивалске манифестације такође накнадно укључио неколико представа. Биле су то, 1994, представе „Лажни цар Шћепан Мали” П. П. Његоша, у режији Дејана Мијача и извођењу Југословенског драмског позоришта из Београда. Те године је Дејан Мијач био селектор представа за Позорје, и није желео ни могао да сам предложи сопствену представу у фестивалски избор. Управни одбор је то накнадно урадио, баш као што је исту такву одлуку исте године донео и за представу „Парастос” Будимира Дубака у извођењу Московског драмског позоришта „На Перовској”. Представа из Москве је увршћена у такмичарски део, као и остварење „Покојник у народној скупштини” Ненада Тадића у извођењу Сарајевске српске сцене Пале.

Осам година касније, 2002, Управни одбор је на предлог чланова Уметничког већа позвао на Позорје представу „Буба” Младена Поповића, у извођењу Местног гледалишча љубљанског из Љубљане. Разлог је био у томе што селектор Бошко Милин није успео да види представу и то је, накнадно, учинио Управни одбор.

Даница Радовић

-----------------------------------------------------------

Селектор је био на премијери „Швабице”

- Пресрећна сам што је „Швабица” ушла у селекцију предстојећег 54. Стеријиног позорја у Новом Саду. Једино што ми је жао јесте што је представа морала накнадно да уђе у селекцију, односно што није на време препозната од стране селектора. Премијера „Швабице” је била у недељу, 15. марта, то је, уједно, био последњи дан за формирање селекције. Селектор је био на премијери, што значи да је имао времена да на време донесе одлуку - каже Ана Ђорђевић, редитељка представе „Швабица”.

-----------------------------------------------------------

Биљана Вујовић: Радујемо се учешћу

Ниш - Управница Народног позоришта у Нишу Биљана Вујовић рекла је јуче да је ансамбл са симпатијама примио одлуку селекционе комисије Стеријиног позорја о учешћу нишке представе „Бура” на овогодишњем фестивалу националне драме и позоришта.

-Чланови селекционе комисије гледали су премијеру у Нишу и представа им се допала. Мислим да је њихова одлука исправна и ми смо је са радошћу примили. Добро је да неко има потпуно исправну слику о овогодишњој позоришној продукцији и да то сагледава без обзира на финансије, које су понекад препрека за правилан избор - рекла је Биљана Вујовић за „Политику”.

Она је подсетила да је овогодишњи позив за учешће нишког ансамбла велики успех за Народно позориште.

-Ове године Стеријино позорје одржава се 54. пут, а нашем Народном позоришту то је тек четврто учешће на Позорју.

Представа „Бура” Вилијама Шекспира, у режији Андраша Урбана, премијерно је изведена 11. марта ове године поводом обележавања 122. годишњице нишког театра.

Д. Ј.

-----------------------------------------------------------

Ужичани не би да се сврставају

Ужице - Поводом одлуке да се прошири селекција за овогодишње Стеријино позорје, у ужичком позоришту изражавају задовољство што је њихова представа „Родољупци” у режији Ларија Запија увршћена у селекцију националне драме Позорја. По речима Немање Ранковића, уметничког директора Народног позоришта у Ужицу, годи сазнање да је већи део стручне јавности оценио да је то тренутно једна од највреднијих представа у позоришном животу Србије.

- Ми смо добили званично саопштење да се наша представа нашла у том проширеном концепту Стеријиног позорја. До сада нисмо улазили у било какву полемику око селекције на том фестивалу. Сматрамо да се ствари око коректности или некоректности тог проширења не тичу ужичког позоришта, које не жели да се сврстава ни на једну страну. Наше је да одговоримо или не одговоримо том позиву за учешће - прокоментарисао је Ранковић.

Као што се зна, театар из Ужица је последњих година остварио значајне резултате: од наступа на Бијеналу у Венецији, учешћа на Битефу и Југословенском позоришном фестивалу, до рекорда на сусретима „Јоаким Вујић” где је ужичка представа „Уметност и доколица” освојила чак седам од укупно 11 награда. Сада, ево, као потврда квалитета и доброг рада стиже и позив са Стеријиног позорја, на коме раније Ужичани нису учествовали.

Б. П.