Тужилац Терзић одговара пред општинским судом

Хапшење Радета Терзића, некадашњег окружног јавног тужиоца у Београду и покретање истраге против њега могло би да се тумачи попут оне народне "тресла се гора, родио се миш". Иако су му лисице на руке стављене због сумње да је био члан "земунског клана", Терзић ће, по свему судећи, одговарати "само" за злоупотребу службеног положаја.По завршетку истраге Специјално тужилаштво је, како сазнајемо, утврдило да Терзић није био члан организоване групе, па је предмет прослеђен Другом општинском тужилаштву у Београду. Некадашњи окружни тужилац би, на основу документације која је прикупљена током истраге, могао да одговара за кривично дело злоупотребе службеног положаја које је, по запрећеној казни, много блаже од злочиначког удруживања. За кривично дело злоупотребе службеног положаја, у зависности од његове квалификације, запрећена је казна затвора од шест месеци до 12 година.

Раде Терзић ухапшен је 20. јула, после испитивања у просторијама Службе за борбу против организованог криминала, због сумње да је незаконито пустио на слободу Душана Спасојевића Шиптара, Милета Луковића Кума и остале чланове "земунског клана" 2001. године, али и незаконитог одустајања од оптужнице против Милорада Улемека Легије због пуцњаве у клубу "Бојан Ступица" 2002. године. На слободу је пуштен 5. септембра.

Захтевом за спровођење истраге Терзић се сумњичио да је "коришћењем службених овлашћења окружног јавног тужиоца у Београду постао припадник "земунског клана", са улогом да коришћењем овлашћења свог радног места утиче на укидање притвора појединим припадницима ове организоване криминалне групе". Бившем окружном јавном тужиоцу у Београду на терет се стављало и да је "предузимао друге радње, на које је овлашћен законом, како би за организаторе и припаднике клана исходовао повољнији "кривично-процесни" положај". На тај начин је, како се сумња, учинио више злоупотреба службеног положаја.

Специјално тужилаштво сумњичило је Терзића да је као окружни јавни тужилац, директно, и усмено и писмено, наложио четвртом општинском тужиоцу Биљани Радовановић и њеним заменицима Душану Симићу и Миољубу Виторовићу да у поступку истраге против припадника "земунског клана" истражном судији "сугеришу њихово пуштање из притвора". То се, како је било наведено у захтеву тужилаштва, посебно односило на вође "земунаца" Душана Спасојевића Шиптара и Милета Луковића Кума, иако је као окружни јавни тужилац знао да није било законског основа за тако нешто. Њиховим пуштањем на слободу омогућено је организованој криминалној групи да настави да планира и извршава кривична дела (убиства и отмице), све до самог атентата на српског премијера Зорана Ђинђића, 12. марта 2003. године.