Непожељни адвокати

Правосуђе у Србији, напокон, добило је своје „газде”. Посланици су дан пре селидбе из здања у Краља Милана у Дом Народне скупштине бирали чланове Високог савета судства и Државног већа тужиоца. Од ових тек основаних институција се очекује да у овој години изгурају толико потребну реформу правосудног система. Али колико ће ови органи у деликатном послу оцењивања, смењивања и избора судија и тужилаца бити самостални и независни када су у крњем саставу?

Већ сам начин гласања изазвао је подозрење, јер у Врховни савет судства није изабран нико од предложених адвоката и професора правног факултета. Отуда су одмах уследили приговори да се владајућа већина приликом избора руководила искључиво политичким критеријумом. Чињеницу да су у ВСС прошле судије, а нико из „еснафа”, поједини правни стручњаци тумаче као опомену Адвокатској комори да је предложила неквалитетне кандидате.

Са 126 гласова у Врховни савет судства изабрано је само пет чланова и то из редова судија. За представника Адвокатске коморе Војислава Недића гласала су само четири посланика. Професори Правног факултета у Београду Слободан Перовић и Зоран Томић, такође, били су далеко од натполовичне већине.

Судији Надици Јовановић, из Крагујевца, фалио је један глас да постане шести члан ВСС-а. Али посланику СПС-а Душану Бајатовићу зазвонио је телефон у тренутку гласања, па електронски систем није препознао посланичку картицу Бајрама Омерагића који седи поред њега. Упућени кажу да се тако нешто и раније дешавало. Иако су рекламирали код председнице скупштине, она није хтела да понови гласање.

Чињеница да није прошао ниједан предложени адвокат и професор правног факултета у ВСС, Либерално-демократска партија је оценила као „удар владајуће већине на правни систем земље”. Због чињенице да су правници професионалци у мањини у Високом савету судства Одбор за правосуђе ЛДП-а поручује: „Нико у Србији, ни кандидати за судије и тужиоце ни обични грађани, после овога неће поверовати да ће општи избори у правосуђу бити обављени без директних међустраначких погодби и политичке потврде владајућих странака”.

Врховни савет судства треба да има 11 чланова – три по положају (председник Врховног касационог суда, министар правде и председник парламентарног одбора за правосуђе). Изабрани чланови су шест судија на сталној функцији и два угледна и истакнута правника, од којих један треба да буде адвокат.

Ова година је преломна за српско правосуђе које одавно вапи за реформом и по новим правосудним законима, усвојеним пред крај прошле године, утврђени су прецизни рокови за овај обиман посао. Избор судија на свим нивоима треба да се обави до 1. децембра како би они били спремни да суде од 1. јануара 2010. године у новој мрежи судова.

Конститутивна седница Врховног савета судства требало би да се одржи до 5. априла. Формалноправно ВСС може да почне да ради и без представника Адвокатске коморе и без представника правног факултета, али да нико не би могао да оспорава кредибилитет и независност ове институције боље би било да стартује у пуном саставу.