Понедељак, 13.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Струјомери „гутају” електричну енергију

Због неколико пропалих тендера и кашњења у замени старих бројила за струју, Електропривреда Србије је у последњих пет година изгубила око 140 милиона евра. Толико новца слило би се у касу ЕПС-а да су од 2004. у више од милион домаћинстава замењена индукована бројила, колико је, иначе, било планирано.

Невоље са куповином модерних бројила користе неки грађани који, користећи мањкавости старих, „умањују” своје рачуне за струју. Иначе, предности нових бројила су већа прецизност, могућност даљинског очитавања, управљање потрошњом, а јевтинија су.

Превазиђени струјомери су један од разлога што се сваке године увећава дуг неплатиша према ЕПС-у, који је према последњим подацима нарастао на 22 милијарде динара! У ЕПС-у процењују да годишње изгубе 750 милиона киловат-сати који се успут „изгубе”, а управо толика је годишња производња термоелектране „Костолац А” .

Национална електроенергетска компанија је 2004. године најавила је да ће у следећих 10 година заменити 3,3 милиона бројила, или 250.000 годишње. Уместо да почне замена апарата, тендери су пропадали један за другим због жалби, махом домаћих произвођача бројила, или одлуке Комисије за заштиту права. На једином конкурсу из 2006. године, који је успео, посао је добио француски „Сажем” од кога је купљено 126.000 бројила, док је од домаћег „Енела” узето 4.220 апарата. Можда главни разлог што и овај тендер није оборен треба тражити у чињеници да је објављен по правилима Европске банке за обнову и развој (ЕБРД), која је дала кредит од пет милиона евра. Успех посла је загарантован, јер су њихови стручњаци решавали жалбе.

Групација домаћих произвођача опреме за мерење електричне енергије имала је више примедби. Поред осталог, да је политика ЕБРД-а да унапређује мала и средња предузећа, да на тендеру нису важили домаћи закони и да је званични језик за конкурсну документацију био енглески а на српски.

– У тренутку подношења понуде, домаћи произвођачи су били у обавези да одмах приложе атест Завода за мере за уклопне сатове, док је фирми „Сажем” дозвољено накнадно прибављање атеста. Понуђена цена француског произвођача по бројилу била је 38 евра, али није укључивала увозне дажбине, транспортне трошкове и цену баждарења. Последица резултата овог тендера је преполовљена домаћа производња опреме, због чега је без посла остало 300 радника – истиче Миливоје Станчић, заменик председника групације.

Због ниске цене електричне енергије ЕПС кубури са новцем, због чега су, незванично, пропали бројни тендери. Овај аргумент пада у воду, јер рачуница показује да би набавка 120.000 струјомера коштала 20 милиона евра. Уложени новац од кредита вратио би се после неколико година, што би био одличан пословни потез. Станчић уверава да тендери нису пропали, већ да је реализовано само оно за шта је ЕПС обезбедио паре.

– Тендери на којима су домаћи произвођачи имали шансе да победе су поништени. Домаћи произвођачи су у потпуности оспособљени да покрију потребе српског тржишта и да знатно учествују и на тржишту ЦЕФТА. Наше компаније могу годишње да произведу 700.000 бројила – истиче Станчић.

Најава да ће „Сажем” ускоро у Нишу изградити погон за производњу бројила долила је уље на ватру. Ова француска фирма би, као домаћа, дампиншким ценама лако освојила српско тржиште. Наши произвођачи тврде да у Нишу неће бити саграђена фабрика већ, како тврди Станчић, погон за лепљење етикета и маркица.

– „Сажем” има велику фабрику у Тунису, која не ради пуним капацитетом. То је и разлог зашто траже да овладају тржиштем Србије. Домаћи произвођачи опреме очекују да им се под равноправним условима обезбеди право учешћа у давању понуда на тендерима ЕПС-а, уз поштовање закона и тржишта. Очекујемо да се испоштује Закон о јавним набавкама. Уколико до тога не дође, може се очекивати гашење домаће производње и укидање радних места – упозорава Миливоје Станчић.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.