Криза празни кафане

Одлука београдског Угоститељског предузећа „Варош капија” да смањи цене у ресторанима и до 50 одсто многима се чини као самоубилачки потез, што је „на прву лопту” разумљиво.

Који су разлози нагнали управу „Варош капије” да у ресторану „Парк” код Калемегдана понуди шољу кафе по цени од 50, уместо дојучерашњих 110 динара? Постоји ли економски потез којим угоститељи могу да одговоре на рецесију?

Александар Јовановић, директор „Варош капије”, признаје да су предузете мере ризичне, али сматра да се на дуги рок исплате и најављује додатне погодности.

– Од новембра, промет „Варош капије” опао је 20 до 30 одсто. Кафана је очигледно постала луксуз, јер људи у беспарици имају пречих потреба. Али, ми рачунамо да ће, кад буде више гостију, додатни посетиоци, привучени добром атмосфером, похрлити у ресторане. За време Универзијаде осмислићемо студентску понуду за плићи џеп, а биће и погодности за организовање различитих окупљања – каже Јовановић, додајући да, према његовим информацијама, кафански промет опада у целој Србији, али да ресторане воле и млади и старији.

Тањи профит, али и снижење зарада бележе и у УП „Вишњица”, па директор Жарко Ратковић истиче да се разматра поспешивање промета.

– Количина утрошеног пића и хране мања је него лане, а скачу и набавне цене. Трудимо се, ипак, да одржимо меру цене и квалитета, али смо зато од јануара смањивали плате запослених за три процента месечно – каже Ратковић, додајући да ипак није све тако црно.

Примера ради, у ресторану „Деветка” који припада УП „Вишњица” викендом и даље мора да се резервише сто. Говорећи о конкретним мерама, наш саговорник каже да се разматра увођење попуста од око 15 одсто понедељком и уторком у „Морнару”, „Банији”, „Џакарти” и бројним другим објектима „Вишњице”.

Упркос славном гласу о њој који је допро и ван граница Србије, Скадарлија се такође мучи. Малобројни посетиоци који дању навраћају у „боемску четврт” већином признају да је свакодневни одлазак у кафану на пиће од правила постао изузетак. Ни угоститељи не таје мању тражњу. Горан Обрадовић, управник ресторана „Златан бокал”, каже да је на овом месту, у односу на лане, промет опао око 20 одсто. Не кријући оптимизам, он то приписује чињеници да је у месецима после Нове године посета уобичајено мања јер се људи „истроше” за празнике.

– Криза заиста постоји, али мислим да је то напумпано, јер је код нас увек кризно. Верујем да ће у току лета посао поново „процветати” – истиче Обрадовић.

Слично мишљење гаје и конобари у ресторанима дуж Скадарске као што је „Шешир мој”. Ни овде не крију пад промета, али истичу да се то не одражава на њихова примања, осим што је напојница мања. Чекају, кажу, месец мај и почетак ударне сезоне.