Теже отпустити ћату него радника

Запослени у државној администрацији за сада не морају да брину за своја радна места јер је држава у обавези да за њихово отпуштање обезбеди новац за отпремнине, кога у буџету тренутно нема. Таква објашњења, која су претходних седмица давали поједини чланови владе, створила су утисак у јавности да су, у ситуацији када у Србији по неколико хиљада људи месечно остаје без посла, службеници више заштићени од осталих запослених.

Према званичним подацима из маја прошле године, у републичкој администрацији ради око 28.000 људи. У то су урачунати и запослени који имају статус државних службеника и намештеници, али нема јавно доступних података о токе колико је једних, а колико других.

На питање да ли ће због штедње бити смањена прегломазна републичка администрација, министар државне управе и локалне самоуправе Милан Марковић кратко је одговорио да ће јавност бити обавештена о свим владиним одлукама. „Они имају специфично уређење по Закону о државним службеницима, није исто као за остале. Закон о државним службеницима је лекс специјалис у односу на Закон о раду”, казао је Марковић одговарајући на питање „Политике” да ли су државни службеници више заштићени од других запослених.

Према његовим ранијим изјавама, најкраћи рок у којем би било могуће смањити обим администрације био би шест месеци, јер је то период у којем, по закону, нераспоређени државни службеници имају право на примања, после чега би им престао радни однос. Марковић је почетком марта најавио да ће део запослених у републичким органима остати без посла после нове систематизације радних места, али је признао да „на републичком нивоу нема новца како би отпустили људе на иоле хуман начин”.

(/slika2)Отпремнине, међутим, нису само привилегија запослених у јавним предузећима или у државној управи већ и других радника који добију отказ због технолошких, економских или организационих промена у предузећу или због смањења обима посла, наводе у Инспекторату за рад. Друга је ствар, објашњавају у инспекторату, што се послодавци служе триковима и као разлог за отпуштање наводе друге разлоге или предлажу споразумни раскид радног односа.

У Синдикату запослених у управи, правосуђу и друштвеним организацијама сматрају да без обзира на кризу свако смањење броја запослених мора да буде у складу са Стратегијом реформе државне управе. У овом синдикату најављују „све облике синдикалне борбе, протесте и штрајкове, уколико рецесија буде једино погодила запослене у државним органима и локалним управама”.

 „За мене уопште није питање да ли Србија може у условима кризе да поднесе све механизме заштите запослених које им обезбеђује закон. Свака цивилизована земља мора да заштити економска, социјална и радна права запослених. Имам утисак да се глобална криза користи, као до сада транзиција, као дежурно оправдање за све, па и за неке отказе. Кога год да отпустите, не може да остане на улици. Тим људима мора да се обезбеди минимум социјалних права, а то све кошта. Тиме се проблем пребацује на касу социјалне заштите”, каже Дарко Маринковић, професор Мегатренд универзитета.