Дада је ипак убијена

У програму 56. београдског фестивала документарног и краткометражног филма, који ће вечерас бити завршен проглашењем победника, приказан је документарни филм „Сестра” Ненада Красавца, о трагичној смрти Радиславе Даде Вујасиновић, новинарке „Дуге”. Дада Вујасиновић пронађена је мртва у породичном стану 8. априла 1994, а њена смрт до данас није разјашњена. Званична верзија је да је извршила самоубиство, пуцњем у груди из ловачке пушке. Иако су многи од почетка сумњали у истинитост те тврдње, ни 15 година после њене смрти не постоје званични резултати истраге.

Документариста Красавац, који живи и ради у Њујорку, каже да је филмом желео да скрене пажњу на важну тему која је још актуелна.

– У Београд сам се вратио 1997. из Њујорка после шест година. Тражио сам причу са овог поднебља и чуо за случај Даде Вујасиновић, који ме је заинтригирао по начину на који је завршен. Привукло ме је да се ради о новинару, јер верујем у принципе слободе штампе, људских права и транспарентности, а у Србији је постојала негација тога. Истраживао сам, дошао до књиге „Сведочанства из обешчашћене земље” Дадине сестре, Александре Вујасиновић Шмиц. Реч је о колекцији Дадиних текстова, документу о времену раних деведесетих на простору некадашње Југославије. Ступио сам у контакт са њом, срели смо се у Торонту 1998. и снимили десет сати интервјуа, углавном Александриног сећања на Даду – присећа се Красавац, чији филм садржи и снимке реконструкције околности под којима је Дада Вујасиновић изгубила живот.

– Судија Добривоје Герасимовић 1998. је одобрио ново вештачење. Породица Вујасиновић је пристала да то снимим и овај је филм њима посвећен. Отворили су ми врата и понудили све податке које поседују. Они су у овом случају 15 година и боре се да се случај реши. Сада имају подршку неинституционалних удружења, поготову НУНС-а, и нису сами. Има интереса да се случај оконча – каже Красавац.

– У реконструкцији је присуствовао и адвокат Тапушковић, а судија Герасимовић је рекао да ће се све примедбе давати post factum. Резултати су се чекали четири године, и опет се ушло у опструкцију од стране система. Помака није било све до пре два месеца када је Републичко јавно тужилаштво случај окарактерисало као убиство, а не самоубиство – указује Красавац.

Наш саговорник истиче да је 15 година после овог догађаја поново издат налог полицији да се спроведе истрага.

– Током истраживања, иако нисам полицајац, схватио сам да је било пропуста. Истрага је била брза и донета је одлука да је реч о самоубиству. Има пуно мутних детаља – каже аутор који је филм реализовао пре 10 година, али је он тек сада приказан у Србији.

– Филм сам нудио овдашњим телевизијама, али нису биле заинтересоване. Владало је стање апатије, страха. Сада поново влада слично стање, безбедније јесте, али није боље. Сетимо се 2007. када је извршен атентат на новинара Дејана Анастасијевића. У Србији постоји modus operandi. Слично је као у Русији, где је од 1992. убијено 59 новинара. Препознаје се сличан траг, застрашивање, и теме о којима се не говори. Дакле, спрега власти и криминала, у којој нема транспарентности – оцењује аутор.

Међутим, Красавац филм завршава цитатом „Мир на Балкану”, у који верује:

– Морамо да очистимо своју кућу и двориште. Верујем у стандардизацију система. Суочавање са прошлошћу је ружно, али нужно – поручује аутор филма о случају Даде Вујасиновић.

-----------------------------------------------------------

Реконструкција на суду

Материјал из филма „Сестра”, тема је судског спора између аутора Красавца и ТВ Б92 која је у својим емисијама користила материјал, према Красавчевим речима, 52 кадра из филма. Породица Вујасиновић је уступила материјал ТВ Б92, каже редитељ и додаје:

– Спор још увек траје и не желим да га коментаришем, како не бих утицао на поступак. Предмет спора су ауторска права – кратко је прокоментарисао наш саговорник.