Задовољство – да, еуфорија – не

Многи су после октобарских победа наше репрезентације у квалификацијама за Светско фудбалско првенство 2010. против Литваније у Београду (3:0) и Аустрије у Бечу (3:1), а нарочито новембарског тријумфа у Хумској у пријатељском сусрету с Бугарском (6:1), зажалили што се такмичење наставља тек у марту. Међутим, Антићеви пулени дочекали су пролеће у стилу у којем је селектор и најављивао да „свако ново окупљање доноси нови квалитет”, па су у на путу ка Јужној Африци савладали и директног конкурента Румунију у Констанци (3:2) и у пријатељском мечу Шведску у нашој престоници (2:0).

Сада јавност с нестрпљењем очекује јун и нове квалификационе дуеле са Аустријом на нашем највећем стадиону (шестог) и Фарским Острвима у Торшавну (десетог), а посебно завршницу циклуса и мегдане с Француском (9. септембра), Румунијом и Литванијом (10. и 14. октобра).

Антићев рукопис, без дилеме, постао је препознатљив. Импонује изванредна атмосфера и компактност екипе, воља и залагање фудбалера да се оствари што бољи учинак на терену. То је потврђује и завршна слика меча са „викинзима”. Нешто мање од 18.000 гледалаца крај је дочекало на ногама и играче испратило громким аплаузом, уз скандирање селектору: „Један је Радомир Антић”.

Изабрао је Антић прави пут према Јужној Африци и без сумње одлучан је у намери да истраје. Упорно понавља да неће одустајати од нападачког стила игре са два центарфора. Његово опредељење да се постигне гол више даје одличне резултате, можда чак и изнад очекиваних. Најважније је да су селектор и његови изабраници са обе ноге чврсто на земљи, реални у оценама да је урађено много и да је потребно још доста рада и напора да се игра поправи, јер најважнија искушења тек предстоје.

Да је тако указују и речи једног од најбољих штопера света Немање Видића, који је после победе против Швеђана казао:

– Види се напредак, али има још доста да се ради. Морамо да изградимо игру по којој ћемо бити препознатљиви. Биће још и успеха и неуспеха. Не смемо после једне победе да летимо високо, нити после једног пораза да падамо ниско. Неопходно је да на прави начин сагледамо и позитивне ствари и грешке и да се трудимо да побољшамо оно што можемо. Јесмо у доброј позицији, али има још много утакмица и треба да наставимо са победама.

У дуелу с „викинзима” било је свега што краси фудбалску игру. Подизали су репрезентативци публику на ноге акцијама, луцидним додавањима, дијагоналним и паралелним дубинским лоптама, дриблинзима и борбеношћу, али и изазивали забринутост и зебњу киксевима, неспоразумима због не уиграности и погрешних процена. Ипак, било је више доброг него лошег, нарочито у игри младих фудбалера, који су и на овом мечу показали не само велики таленат, него и жељу и озбиљност, тако да су потврдили да су с правом прикључени екипи. Селектор Антић сада има већи избор, пошто су у питању играчи на које потпуно може да се ослони.

Тријумф против јаког ривала је заслужен и гледаоци су задовољни напустили стадион, све више се навикавајући на успехе, који су нам руку на срце до сада много недостајали. Посматрано дугорочно циљ који је на почетку изгледао тешко достижан, сада је веома близу, а гаранције за коначан успех сигурно су начин рада искусног стручњака и страхопоштовање које према нашој репрезентацији имају сви противници у групи због досадашњих игара и још бољих резултата.

-----------------------------------------------------------

Све већа подршка са трибина

Уједињени као ретко када гледаоци су имали значајну улогу у победи над Шведском. Поздрављало се пожртвовање и сваки успешан потез наших репрезентативаца, чак се давала и подршка после грешака. Без икакве клупске подвојености навијало се за национални тим и заједно са играчима преживљавао сваки тренутак меча. Иако трибине нису биле испуњене до последњег места, амбијент је био предиван. Са свих страна стадиона клицало се Дејану Станковићу, Милану Јовановићу, Немањи Видићу и осталима. Објективна публика на Партизановом стадиону још једном је потврдила да не заборавља велемајсторе, што најбоље потврђују овације којима је најпре у полувремену са терена испраћен капитен Швеђана Хенрик Ларсон, а затим и када је у оделу ишао ка клупи гостију, као и на крају сусрета.