Г-20 утростручује богатство ММФ-а

Заједничка слика лидера Групе 20 – најпродуктивнијих земаља света – није успела, иако су фотографи два пута покушали да сниме све вође. На прво снимање није дошао канадски премијер Стивен Харпер, а друго – организовано на брзину због неуспелог првог – избегао је италијански премијер Силвио Берлускони. Треће среће није било, јер протокол због обавеза и уговорених састанака председника и премијера није ни покушао да организује ново сликање.

Та ситуација показује какво је „јединство” постигнуто јуче у Лондону где је у центру Ексел, на доковима, организован састанак на врху који је према очекивањима требало да помогне у решавању најтеже економске кризе од Другог светског рата. Ипак, разговори су дали неке резултате.

Договорено је да се у светску економију убаци хиљаду милијарди долара, да се спречи протекционизам у трговини (мада сличан договор из новембра практично нико није поштовао) и да буде повећана улога Међународног монетарног фонда. У саопштењу се наводи и да ће велики затворени инвестициони фондови (такозвани хеџ фондови) први пут бити стављени под контролу и да ће их надгледати ММФ и агенција која ће ускоро бити основана. На прве вести из Лондона порасле су вредности акција на европским берзама, као и у Токију и Њујорку, али аналитичари упозоравају да ће цене деоница драстично пасти ако се самит оконча без конкретних резултата.

Средства ММФ-а биће повећана за 500 милијарди долара, па ће укупна сума којом ће овај фонд моћи да помогне земљама на удару кризе бити 750 милијарди долара. Такође, ММФ ће моћи да позајмљује новац од комерцијалних банака ако то буде неопходно, а разговарало се и о могућности да Фонд прода своје резерве злата како би прикупио још новца. Осим чланица Г-7, клуба најбогатијих, Г-20 чине и Кина, Индија, Индонезија, Мексико, Бразил, Аргентина, Русија, Саудијска Арабија, Аустралија, Јужна Кореја, Турска, Јужноафричка Република, као и Европска унија коју представљају тренутни председавајући Чешка и Европска централна банка.

Лидери су, према извештајима из Лондона, постигли и договор о финансијском пакету вредном 250 милијарди долара подршке глобалној трговини која ће ове године драстично опасти, док ће светска економија први пут од Другог светског рата забележити пад. На инсистирање Немачке и Француске, челници Групе 20 договорили су се да се ускоро објави списак „пореских уточишта” – држава и области које служе за прање новца и које богаташи користе како би избегли плаћање пореза у својим земљама. „ОЕЦД ће ту листу објавити врло брзо”, рекао је Ројтерсу један дипломата који је присуствовао самиту одржаном у сали на лондонским доковима, мада није могао да потврди да ће бити предузет било какав потез против тих уточишта, што захтевају званични Берлин и Париз.

И мада су западни званичници најављивали лондонски састанак као нови Бретон Вудс (место у америчкој држави Њу Хемпшир где је у јулу 1944. постављен послератни светски финансијски систем), сумње у такав успех су велике. „Разлике између ова два сусрета не могу бити веће”, тврди филипински социолог Валден Бело, један од најугледнијих стручњака за глобална економска питања. „Лондонски састанак је једнодневни, а конференција у Бретон Вудсу трајала је 21 дан и била напорна. Лондонски сусрет је ексклузиван, тамо је двадесет влада себи узело за право да одлучује у име 172 друге државе. У Бретон Вудсу су покушали да укључе што више делегација како би избегли управо ову нелегитимност која мучи лондонски рандеву Г-20. Чак и усред глобалног рата, тамо су дошле 44 земље, укључујући и Филипине, који још нису били независни, а и малу Републику Туву у Сибиру, државу која више не постоји”, пише Бело. Међу делегацијама у Бретон Вудсу била је и она Краљевине Југославије, коју је предводио Словенац Владимир Рибар.

Уместо да о свету одлучује Г-20, Бело предлаже да се одржи специјална седница Генералне скупштине УН која би створила нови глобални поредак и да богате земље отпишу новац који им дугује сиромашне. Комисија стручњака, коју је направила Генерална скупштина и на чијем је челу нобеловац Џозеф Стиглиц, већ је направила припрему за такав састанак, подсећа филипински антиглобалиста.

-----------------------------------------------------------

Демонстранти задржани, „Спајдермен” прошао

Британска полиција није дозволила демонстрантима да се приближе ни близу центра у којем је одржан самит Г-20, а током преподнева полицајци су упали у две напуштене зграде и задржали 80 људи које су осумњичили за припрему напада на финансијске институције у пословном делу Лондона – Ситију. У среду је полиција током сукоба са демонстрантима ухапсила 88 људи, а један 47-годишњи човек је умро испред зграде Банке Енглеске под још неразјашњеним околностима. Лондонска полиција саопштила је да је покренула истрагу о његовој смрти.

Антикапиталисти, којих је прекјуче у Ситију било око пет хиљада, за економску кризу криве похлепне банкаре и политичаре, а Светска банка процењује да ће ове године у свету без посла остати најмање десет милиона људи.

И док је полиција барикадама зауставила неколико стотина демонстраната који су покушали да дођу до сале у којој се решавала судбина света, чувени француски пењач Ален Робер успео је да се наочиглед полицајаца попне на зграду Лојда у Ситију. Француз, који је због способности да се без опреме пење на највише зграде добио надимак Спајдермен, поставио је транспарент којим позива на борбу против климатских промена. Ухапшен је кад се спустио са зграде.

В. Р.