Тодоровић: Власт не жели договор

Радикалски протест због распореда места на седницама парламента које се одржавају Дому Народне скупштине трајаће, како за „Политику” каже Драган Тодоровић, потпредседник СРС-а, докле год су „права посланика СРС-а узурпирана”. То што се за дан скупштинског заседања, без обзира на то да ли је парламент радио или је седница прекидана због тога што радикали нису желели да заузму места која су им одређена или што после изречених казни нису желели да напусте салу, троши пет милиона динара, према његовим речима, није ни тачно, нити има везе са дешавањима у парламенту.

– Реч је само о фарси коју прави владајућа већина. Ако желе искрен договор, могли су да га постигну са нама без икаквог проблема. Ево на јучерашњој седници четворо посланика искључено је са седнице, а она се одржава регуларно. Међутим, они се од септембра 2008. године, откако су покушали пуч у СРС-у, понашају по принципу „узми или остави” и не интересује их стварни договор. Интересује их само форма, наводна слика о томе да желе да се договоре, а да друга страна нема разумевања за основне демократске принципе, да већина о свему одлучује – каже Тодоровић.

 Али председница скупштине неколико пута је рекла да само на Административном одбору може да се постигне нови договор о распореду седења.

То није тачно. Није нама Административни одбор предложио распоред седења, него секретар Скупштине Србије Вељко Одаловић. Кад ми је показао распоред седења, а има томе више од два месеца, рекао сам му да апсолутно не долази у обзир да нас на такав начин понижавају и да нам узимају поље које је припадало нама, где смо раније седели.

Али о томе је било речи и на Административном одбору.

Нисмо у томе учествовали уопште.

 Али ваши посланици Александар Мартиновић, Дејан Мировић и Милован Радовановић били су на тој седници.

То је била друга тачка дневног реда. Они јесу били, али нису учествовали.

 А зашто посланици СРС-а нису гласали, ако су већ били на седници?

Па неће да гласају, јер ми о томе нећемо да разговарамо на такав начин. Уопште се није радило о могућности да се договоримо. У уторак сам јавно затражио од председнице скупштине да прогласи паузу и да се договоримо. Они то нису хтели. Наводно треба да упутимо званично писмо Административном одбору. А председник скупштине има право на основу Пословника, члан 27, да у датом моменту прогласи паузу и да покуша да реши проблем. Тако нећемо да учествујемо. Не идемо на те консултације већ три месеца. Ево и остале опозиционе странке не иду.

 Зашто се онда буните, ако уопште нећете да разговарате са њима?

Па зато што смо покушавали да разговарамо и никад у последњих 10 година нису прихватали наше предлоге.

  А зашто не испуните и ту форму па да видите реакцију већине?

Зато што знамо да тако само купују време.

 Како то знате?

Они су знали да ми то не прихватамо и направили су сценарио да би добили очекивану реакцију.

 Зашто их нисте изненадили и поступили другачије?

На који други начин? Како да реагујете кад вама неко упадне у кућу и каже да му треба фрижидер, телевизор?

 Али овде није реч о упаду у кућу него о распореду седења у скупштини.

Јесте, овде су упали на места која нама припадају.

 По чему та места припадају СРС-у?

По броју посланика које имамо.

Колико је уопште битно да ли ћете седети тамо где сте седели или где вам је сад одређено да седите? Да ли се мање видите или чујете?

Спорно је што договор није постигнут са СРС-ом.

 Осећате ли сами одговорност због тога што блокирате рад парламента?

Осећамо одговорност према бирачима који су гласали за СРС.

  А можете ли тај осећај да замените осећајем одговорности и према свим другим грађанима?

Сви имају право да процене свачије деловање на политичкој сцени и своју оцену дају на изборима.