Среда, 08.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Одлука о метроу половином маја

У наредних 45 дана биће познато који ће тип метроа Београд добити. Коначну одлуку о томе донеће Скупштина града, на основу предлога стручњака из Аустрије, Шпаније, Немачке, Русије, Кине и Канаде.

То је јуче, отварајући конференцију „Одрживи транспортни системи, Беч и Београд”, најавио градоначелник Драган Ђилас. Он је челницима главног града Аустрије поручио да је Београд одлучан да, после више од 30 година, започне изградњу метроа, али да претходно мора да буде утврђено на који начин ће се финансирати овај пројекат.

– Када уз помоћ ваших и експерата из других земаља донесемо одлуку о томе која врста метроа је најбоља за Београд, морамо одмах да утврдимо и колико ће то коштати. Не сме да се догоди да почнемо градњу и да то траје десетине година, а да на крају не добијемо ни прву линију – рекао је Ђилас, додајући да због светске економске кризе сада није најповољнији тренутак за почетак овог подухвата, али да главни град Србије више не може да чека јер су гужве у саобраћају постале несношљиве.

Због тога је, подсетио је Ђилас, Национални савет за инфраструктуру пре два месеца донео одлуку о изградњи београдског метроа, а на градским властима сада је да пронађу најповољније решење.

– Најбоље би било када би се у овај пројекат укључиле државе и градови чије компаније већ послују у Београду, јер је нереално да у овим условима узимамо додатне кредите – нагласио је Ђилас и са жаљењем истакао да је изградња метроа постала политичко питање.

Тако је било и у Бечу пре 40 година. Рудолф Шикер, члан Градског већа Беча задужен за урбани развој, саобраћај и транспорт, пренео је искуства овог града које, у неку руку, подсећа на тужну београдску причу.

– И код нас су политичари, укључујући и оне из моје партије, шездесетих година прошлог века мислили да Беч не може себи да приушти градњу метроа. Та прича је трајала петнаестак година, када је коначно преовладало схватање да је милионском граду неопходан овај вид превоза. Тако да смо тек тада одлучили да са трамваја пређемо на метро – објаснио је Шикер, додајући да је спреман да помогне српској престоници, али да ће коначну одлуку, ипак, морати да донесе сам Београд.

Прецизније, одлуку ће донети Скупштина града. Према речима градоначелника Ђиласа, после разговора са Аустријанцима следе и састанци са представницима Минхена, као и са шпанским стручњацима. На крају би градски челници требало да на столу имају најповољније решење које ће доставити Скупштини на разматрање.

Иначе, јучерашњи разговори са делегацијом Беча, у којој је било 15 чланова, вођени су иза затворених врата. Како „Политика” сазнаје, представници Београда приказали су Аустријанцима своје виђење будућег метро система, а данас би Бечлије требало да детаљније говоре о искуствима које овај град има са метроом.

Делегација Беча данас завршава посету Београду, а у наш град аустријски стручњаци о свом трошку поново би требало да дођу 24. априла како би саопштили резултате састанака.

Н. Миковић

---------------------------------------------------

Град оживљава „Беовоз”

Док не буде изграђен метро, Београђани ће моћи да користе услуге „Беовоза”. Према најавама градоначелника Ђиласа, град ће покушати да овај систем укључи у систем јавног превоза како би се, за почетак, ублажиле гужве које се очекују када почне обнова „Газеле”.

– Морамо да направимо прецизан план о томе како ће да функционише саобраћај у време радова на мосту. Када је прошлог викенда део „Газеле” био затворен због редовног одржавања, колоне аутомобила су се простирале све до Бубањ потока. Ако би таква ситуација трајала 365 дана, колико би требало да траје и поправка моста, то би паралисало цео град. Због тога морамо да пронађемо неко решења, а једна од опција је оживљавање „Беовоза” – нагласио је Ђилас.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.