Седам мера против кризе

Укидање сивог тржишта и ригидна контрола јавних набавки само су неке од мера које Асоцијације малих и средњих предузећа и предузетника предлаже парламентарном Одбору за финансије као тему за расправу о драматичном стању у привреди и могућим решењима. Асоцијација сматра да се српска привреда нашла у тешком положају због вишегодишњег утицаја црног тржишта и сиве економије, огромне јавне потрошње, неселективног и прекомерног увоза, корупције и криминала код јавних набавки као и дистрибуцији свих врста капитала из буџета.

„За протеклих осам година није донет ниједан закон који би побољшао услове привређивања и растеретио презадужену привреду.Око 70.000 предузећа је у блокади а, по нашим проценама, додатних око 20.000 је кредитно преоптерећено и на прагу стечајног поступка. Стечајеви у овим фирмама се не проводе јер би на заводима за запошљавање завршило 154.000 незапослених који се фиктивно воде као запослени у овим фирмама. Од укупно 111.000 предузећа у Србији само 10 одсто ради на здравним економским основама. Овогодишњи пад индустријске производње за 23 одсто показује да сви економски параметри драматично падају и да ће се опште стање радикално погоршавати“, каже се у предлогу Асоцијације за парламентарну расправу.

Као пример наводи се посебно тешка ситуација у текстилној индустрији у којој је запослено 59.500 радника. Црно тржиште у овој индустрији узима око 50 одсто укупног промета, а у 8.000 комисионих радњи и 60.000 тезги на бувљацима годишње се обрне око 1,2 милијарде евра, а државни буџет буде закинут за преко шесто милиона еура. Овакво стање већ у првих пола године довешће до отпуштања преко 30.000 радника. И поред овако неповољних услова текстилна индустрија је извезла робе у вредности од 590 милиона еура а у укупном бруто друштвеном производу учествује са 6,6 одсто или око 2,2 милијарде евра и трећа је грана по обиму производње.

Сива економија и црно тржиште заузимају преко 50 одсто бруто друштвеног производа због чега државни буџет губи око четири милијарде евра.

„Све ове мере осим реформи јавног сектора проводиве су у кратком периоду. Под предпоставком да држава искаже интерес спремни смо да учествујемо у изради планова за решење ових проблема“ наводи се у писму које је Асоцијација малих и средњих предузећа и предузетника јуче упутила Зорану Красићу, председнику парламентарног одбора за финансије.

Асоцијација на крају посебну забринутост изражава због дуга приватних компанија и банака према иностранству. Ако се ове године и репрограмира приспела обавеза од 4,7 милијарди евра идуће године стиже на наплату 10 милијарди евра обавеза.