Sedam mera protiv krize

Ukidanje sivog tržišta i rigidna kontrola javnih nabavki samo su neke od mera koje Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika predlaže parlamentarnom Odboru za finansije kao temu za raspravu o dramatičnom stanju u privredi i mogućim rešenjima. Asocijacija smatra da se srpska privreda našla u teškom položaju zbog višegodišnjeg uticaja crnog tržišta i sive ekonomije, ogromne javne potrošnje, neselektivnog i prekomernog uvoza, korupcije i kriminala kod javnih nabavki kao i distribuciji svih vrsta kapitala iz budžeta.

„Za proteklih osam godina nije donet nijedan zakon koji bi poboljšao uslove privređivanja i rasteretio prezaduženu privredu.Oko 70.000 preduzeća je u blokadi a, po našim procenama, dodatnih oko 20.000 je kreditno preopterećeno i na pragu stečajnog postupka. Stečajevi u ovim firmama se ne provode jer bi na zavodima za zapošljavanje završilo 154.000 nezaposlenih koji se fiktivno vode kao zaposleni u ovim firmama. Od ukupno 111.000 preduzeća u Srbiji samo 10 odsto radi na zdravnim ekonomskim osnovama. Ovogodišnji pad industrijske proizvodnje za 23 odsto pokazuje da svi ekonomski parametri dramatično padaju i da će se opšte stanje radikalno pogoršavati“, kaže se u predlogu Asocijacije za parlamentarnu raspravu.

Kao primer navodi se posebno teška situacija u tekstilnoj industriji u kojoj je zaposleno 59.500 radnika. Crno tržište u ovoj industriji uzima oko 50 odsto ukupnog prometa, a u 8.000 komisionih radnji i 60.000 tezgi na buvljacima godišnje se obrne oko 1,2 milijarde evra, a državni budžet bude zakinut za preko šesto miliona eura. Ovakvo stanje već u prvih pola godine dovešće do otpuštanja preko 30.000 radnika. I pored ovako nepovoljnih uslova tekstilna industrija je izvezla robe u vrednosti od 590 miliona eura a u ukupnom bruto društvenom proizvodu učestvuje sa 6,6 odsto ili oko 2,2 milijarde evra i treća je grana po obimu proizvodnje.

Siva ekonomija i crno tržište zauzimaju preko 50 odsto bruto društvenog proizvoda zbog čega državni budžet gubi oko četiri milijarde evra.

„Sve ove mere osim reformi javnog sektora provodive su u kratkom periodu. Pod predpostavkom da država iskaže interes spremni smo da učestvujemo u izradi planova za rešenje ovih problema“ navodi se u pismu koje je Asocijacija malih i srednjih preduzeća i preduzetnika juče uputila Zoranu Krasiću, predsedniku parlamentarnog odbora za finansije.

Asocijacija na kraju posebnu zabrinutost izražava zbog duga privatnih kompanija i banaka prema inostranstvu. Ako se ove godine i reprogramira prispela obaveza od 4,7 milijardi evra iduće godine stiže na naplatu 10 milijardi evra obaveza.