Банкарски џинови траже спасиоце

Према извештајима агенција
Њујорк, Лондон – Две велике банке, једна америчка, а друга британска, тешко погођене кризом на америчком тржишту хипотекарних кредита, траже спасиоце који ће им хитним инјекцијама капитала омогућити да се колико-толико опораве од огромних губитака.
Инвестициони фонд којим управља влада Абу Дабија (АДИА) уложиће 7,5 милијарди долара у оживљавање "Ситигрупа", највеће америчке банкарске корпорације.

Емиратски фонд ће на основу тога остваривати приход од 11 одсто годишње све док се финансијски инструменти не конвертују у обичне акције банке по цени од 37,24 долара. Тиме ће фонд АДИА са укупним уделом од 4,9 одсто акција постати највећи деоничар највеће светске банке по активи, саопштено је из седишта "Ситигрупа" у Њујорку.

Фонд, међутим, неће добити уобичајене привилегије великих акционара као што је право постављања чланова управног одбора, пренеле су агенције.

Аналитичари оцењују да је двоцифрена каматна стопа коју ће добијати емиратски фонд добар показатељ колико је безизлазна ситуација у којој се налази "Сити", а има и оних који верују да ова сламка спаса неће бити довољна.

Када је почетком новембра објављено да губици "Ситигрупа" у четвртом тромесечју ове године могу да достигну од осам до 11 милијарди долара (у трећем су били 6,5 милијарди) дотадашњи председник управног одбора Чарлс Принс поднео је оставку. Губици су повезани са отписом ненаплативих потраживања у финансијским аранжманима на тржишту хипотекарних кредита у САД.

Принса је привремено заменио Роберт Рубин, бивши амерички секретар финансија, а за привременог извршног директора постављен је Вин Бишоф, председник европског огранка банке, али он не жели да трајно остане на тој функцији.

Медији такође наговештавају могућност масовних отказа у банкарској корпорацији са 320.000 запослених. Пре избијања кризе почетком септембра број радника је већ смањен за 17.000.

Акције ове америчке банке вределе су јуче на Њујоршкој берзи мало мање од 31 долара, а од почетка године су пале за 45 одсто.

Истовремено, пету по величини британску хипотекарну банку "Нодерн рок" понудио је да купи милионер Ричард Бренсон, власник "Вирџин групе". Међутим, други акционар по величини најавио је да ће блокирати понуду, јер сматра да је превише ниска и "безобразна", пренео је Би-Би-Си.

Акције британске банке су скочиле за 29 одсто на вест о могућности да је преузме Бренсонова компанија. Ипак, аналитичари ни даље нису сигурни да ли је "Рок" добра прилика за инвеститоре.

Бренсон је понудио финансијску инјекцију од 1,3 милијарде фунти. Половину новца би дао конзорцијум са "Вирџином" на челу, док би се остатак обезбедио кроз понуду осталим акционарима да купе нове акције по цени од 25 пенија. Међутим, то би значило да Бренсон процењује банку на 200 милиона фунти, док њена тренутна тржишна вредност износи 362 милиона фунти.

Конзорцијум би такође одмах вратио централној банци Енглеске 11 милијарди дуга, а Трезору кредит од 14 милијарди кроз три године.

Британски министар финансија Алистер Дарлинг трпео је оштре критике због тога што је новцем пореских обвезника спасавао банку из шкрипца.

Дарлинг се бранио да је дајући 25 милијарди фунти (35 милијарди евра, 25 милијарди долара) лабуристичка влада осигурала све штедне улоге у банци, испред које су се у септембру низали редови забринутих штедиша какви нису виђени пред неком британском банком још од викторијанског доба.