Криза дрма грађевинске скеле

Ако ове године не буде великих инвестиција, наредно лето би за грађевину могло да буде кобно. Осим што је нових послова мање за 40 одсто у односу на прошлу годину, отежана је наплата потраживања, грађевинци теже добијају кредите па ће због економске кризе, кажу,бити принуђени и да отпуштају раднике.

Према анкети Привредне коморе Србије, од јуна ове године већина грађевинских предузећа биће суочена са вишком радне снаге и до 50 одсто. Будући да је у Београду регистровано више од 2.000 оваквих фирми и око 4000 предузетника који укупно запошљавају око 36000 људи, онда је јасно колико је оних који би скелу могли да замене улицом. Поједина грађевинска предузећа попут „Напреда” већ су послала запослене на принудни одмор, што је последња мера пред отказ.

– Због драстичног смањења посла и без наговештаја о бољитку, 80 људи из наше куће отишло је на плаћени одмор. То је био први корак јер нисмо имали избора. Нових инвестиција нема, приводимо крају започете послове из прошле године и, што је највећи проблем, нема речи о новим пројектима – каже Бранко Златковић, технички директор ГП „Напред”.

Премда Београд непрестано мења своје лице и оставља утисак да се у њему и даље гради пуном паром, Горан Миловановић, технички директор предузећа „Ратко Митровић – Дедиње”, каже да се ове године ниједан велики посао није појавио.

– Недостају нам пројекти попут Универзитетског села вредни 200, 300 милиона евра јер они 12 месеци издржавају десетак предузећа. Ми још редовно исплаћујемо плате 450 стално запослених, али смо драстично смањили изнајмљену радну снагу. Прошле године, у ово време, за нас је радило 1500 људи, а сада свега 300. Посао је све теже организовати, свако свакоме дугује. Ако „Ратко Митровић – Дедиње” почне да тоне, повући ће десетине коопераната које ангажује за молерај, уградњу врата и прозора, различитих инсталација, постављање фасаде... – објашњава Миловановић.

Иако у овој пословној години очекује стагнацију, „Денеза М” ће покушати да не смањи број запослених.

– Очекујемо да ускоро добијемо конкурсе за неколико нових послова и тако упослимо људе. Редукција радника је могућа, али наш приоритет је да сачувамо способност фирме коју чине проверени стручњаци – наглашава Бојан Петровић, финансијски директор ове фирме.

Услед финансијске кризе банке захтевају ригорозније гаранције за уложени новац, а притисак појачава сложена и спора процедура добијања дозвола. Петровић сматра да би у садашњим условима брже издавање грађевинске документације могло да буде мамац који би привукао инвеститоре да улажу капитал у грађевинску индустрију и некретнине.

Да би остале у тржишној утакмици, многе фирме прихватиће и мање послове, али неће моћи да рачунају на профит од 30 одсто у станоградњи и десетак процената када је реч о извођачким радовима, каже Ђорђе Самарџић, директор „Самекс групе”.

– Страни инвеститори махом одустају јер је стала продаја некретнина. Они који ризикују до лета ће моћи да бирају извођаче и то по знатно нижим ценама – истиче Самарџић.

Без обзира на незавидну ситуацију, наши саговорници се слажу да криза има и позитивне стране јер ће „прогутати” нелојалну конкуренцију, а озбиљним играчима омогућити да лакше дођу до квалитетне радне снаге. Излаз из ње виде у покретању капиталних инвестиција попут градње аутопута и привлачења страних улагача.

– Долазак „Икее” у Београд био би спас за београдску грађевинску оперативу. Само од ње могли бисмо да живимо пола године – каже Миловановић.