Десант на васкрслог Броза

Од нашег сталног дописника

Љубљана, 4. априла – После недавног захтева бившег премијера Јанеза Јанше да се Јосип Броз брише из назива десетак улица и тргова у градовима широм Словеније, а његови кипови склоне у депое музеја, домаћу јавност затиче вест да влада Љубљане намерава да један од приградских булевара крсти Титовим именом. Јаншиним демократама придружио се и подмладак народњака (МСи), чији генерални секретар Јернеј Вртовец улаже оштар протест јер „Тито је у првом реду био диктатор, један од највећих светских диктатора”, стога „Словенија као демократска република не сме да има топониме именоване према Јосипу Брозу”.

Вртовец напада градоначелника Љубљане Зорана Јанковића јер одбија да повуче иницијативу о новом имену улице, иако је недавно откриће масовне гробнице у Худој јами, у коју су 1945. бачене жртве послератних ликвидација, распалилo расправу о Титу, „организатору систематских смакнућа неистомишљеника”. Опозиција у враћању Тита на улице престонице види „својеврстан одговор наследника револуције односно чланова ’Листе Зорана Јанковића’ на откриће шест деценија прикриваног злочина у Худој јами” и „демонстрацију цинизма према убијенима и њиховим породицама”. Тито, сложна је десница (са изузетком Змага Јелинчича), представља „успомену на кршење људских права, рат, насиље и опомену на злочине”. Градоначелника Јанковића нису поколебале оптужбе да је „титоносталгичар оптерећен идеологијом левице”, нити да ће од „главног града Словеније направити симбол комунистичке револуције”. Одбацио је захтев опозиције речима да „поштовати историју значи поштовати особе које су нешто значиле за ту државу”, а „Тито је у оно доба био значајан”.

Анкете показују да око 60 одсто Љубљанчана жели да град поново добије Титову улицу, која је 18 година уназад постојала у строгом центру, а онда је преименована у Словеначку, односно Бечку улицу. Синоћ се огласио и новоосновани „Нови словеначки завет” (НСЗ), отвореним писмом председнику државе Данилу Тирку од кога тражи да престане са „метанисањем југословенском диктатору”. НСЗ је незадовољan Тирковом подршком Јанковићу кроз оцену да је „Маршал Тито био велика, такође комплексна историјска личност, изузетно важна за словеначки народ”.

Некадашњи државни тужилац Антон Дробнич, председник НСЗ, критикује Тирков „хвалоспев великом убици, изречен у време када Словенију потреса ужасно откриће маршалове злочиначке комплексности у Худој јами”. НСЗ је огорчен јер у Словенији главу дижу титољупци у време када се „у Европи и по свету потписује Прашка декларација о европској савести и комунизму са првопотписаним Вацлавом Хавелом”, и све то „у седмици када се у Бриселу расправља о тоталитарним системима нацизма и комунизма”, па још „тик уочи словеначког преузимања председавања Европском већу и расправе о људским правима”.

За НСЗ је „величина маршалове личности велика само у одвратним злочинима”, па су и његове „заслуге за словеначки народ изузетне само по броју (Брозових) словеначких жртава у поређењу са Хитлеровим или Мусолинијевим”. НСЗ упозорава да је за „Словенију према њеном уставном одређењу Тито био оснивач и доживотни вођа тоталитарне непријатељске државе и њене злочиначке војске”.

Светлана Васовић-Мекина