Desant na vaskrslog Broza

Od našeg stalnog dopisnika

Ljubljana, 4. aprila – Posle nedavnog zahteva bivšeg premijera Janeza Janše da se Josip Broz briše iz naziva desetak ulica i trgova u gradovima širom Slovenije, a njegovi kipovi sklone u depoe muzeja, domaću javnost zatiče vest da vlada Ljubljane namerava da jedan od prigradskih bulevara krsti Titovim imenom. Janšinim demokratama pridružio se i podmladak narodnjaka (MSi), čiji generalni sekretar Jernej Vrtovec ulaže oštar protest jer „Tito je u prvom redu bio diktator, jedan od najvećih svetskih diktatora”, stoga „Slovenija kao demokratska republika ne sme da ima toponime imenovane prema Josipu Brozu”.

Vrtovec napada gradonačelnika Ljubljane Zorana Jankovića jer odbija da povuče inicijativu o novom imenu ulice, iako je nedavno otkriće masovne grobnice u Hudoj jami, u koju su 1945. bačene žrtve posleratnih likvidacija, raspalilo raspravu o Titu, „organizatoru sistematskih smaknuća neistomišljenika”. Opozicija u vraćanju Tita na ulice prestonice vidi „svojevrstan odgovor naslednika revolucije odnosno članova ’Liste Zorana Jankovića’ na otkriće šest decenija prikrivanog zločina u Hudoj jami” i „demonstraciju cinizma prema ubijenima i njihovim porodicama”. Tito, složna je desnica (sa izuzetkom Zmaga Jelinčiča), predstavlja „uspomenu na kršenje ljudskih prava, rat, nasilje i opomenu na zločine”. Gradonačelnika Jankovića nisu pokolebale optužbe da je „titonostalgičar opterećen ideologijom levice”, niti da će od „glavnog grada Slovenije napraviti simbol komunističke revolucije”. Odbacio je zahtev opozicije rečima da „poštovati istoriju znači poštovati osobe koje su nešto značile za tu državu”, a „Tito je u ono doba bio značajan”.

Ankete pokazuju da oko 60 odsto Ljubljančana želi da grad ponovo dobije Titovu ulicu, koja je 18 godina unazad postojala u strogom centru, a onda je preimenovana u Slovenačku, odnosno Bečku ulicu. Sinoć se oglasio i novoosnovani „Novi slovenački zavet” (NSZ), otvorenim pismom predsedniku države Danilu Tirku od koga traži da prestane sa „metanisanjem jugoslovenskom diktatoru”. NSZ je nezadovoljan Tirkovom podrškom Jankoviću kroz ocenu da je „Maršal Tito bio velika, takođe kompleksna istorijska ličnost, izuzetno važna za slovenački narod”.

Nekadašnji državni tužilac Anton Drobnič, predsednik NSZ, kritikuje Tirkov „hvalospev velikom ubici, izrečen u vreme kada Sloveniju potresa užasno otkriće maršalove zločinačke kompleksnosti u Hudoj jami”. NSZ je ogorčen jer u Sloveniji glavu dižu titoljupci u vreme kada se „u Evropi i po svetu potpisuje Praška deklaracija o evropskoj savesti i komunizmu sa prvopotpisanim Vaclavom Havelom”, i sve to „u sedmici kada se u Briselu raspravlja o totalitarnim sistemima nacizma i komunizma”, pa još „tik uoči slovenačkog preuzimanja predsedavanja Evropskom veću i rasprave o ljudskim pravima”.

Za NSZ je „veličina maršalove ličnosti velika samo u odvratnim zločinima”, pa su i njegove „zasluge za slovenački narod izuzetne samo po broju (Brozovih) slovenačkih žrtava u poređenju sa Hitlerovim ili Musolinijevim”. NSZ upozorava da je za „Sloveniju prema njenom ustavnom određenju Tito bio osnivač i doživotni vođa totalitarne neprijateljske države i njene zločinačke vojske”.

Svetlana Vasović-Mekina