Од рецесије до агресије

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 5. априла – Откуд ова серија масовних насилних одузимања живота међу нама, и то усред припрема да прославимо Ускрс, чуде се данас Американци. Ко је следећи на реду да убија или буде међу убијенима, питају се поводом учесталости оружаних драма.

Згранутост па и застрашеност низањем трагичних пуцњава осећа се и у престоници, иако је преплављена буљуцима радозналаца, придошлих да се опусте и уживају у погледима на цветање трешњи, овде претворено у туристичку атракцију. Неспокој шири запажање у стилу: Ко може да се осећа безбедним кад се гине у наизглед најбезбеднијим ситуацијама – у породичном кругу, на полицијској дужности, у центру за помоћ имигрантима баш у земљи коју су створили имигранти?

У последњих месец дана, рачуна се, широм САД је само у ликвидацијама, већим од појединачних убистава, живот изгубило 47 људи. Више чак него на бојиштима Ирака где је у прва три месеца ове године, према доступним извештајима, погинуло 40 овдашњих војника.

Највећу узнемиреност изазвало је крвопролиће у Бингхемтону (граду који је српској јавности претходно постао шире познат због „случаја Ковачевић”). „Морамо да се заштитимо од безумног насиља доживљеног у овој трагедији”, поручио је председник Барак Обама, са европске турнеје, реагујући на крвопролиће у коме је имигрант из Вијетнама Џиверли Вонг (41) убио 13 људи на часовима обуке за добијање америчког држављанства а онда и себе.

Таква порука могла би, „ако се не узмемо у памет”, да звучи као „епитаф нашој ери” – констатује АП. У напису агенцијског коментатора се црна слутња пројектује на период од два века, док јој „клице” назире у текућим системским ломовима.

У којој мери из економске рецесије произлазе личне депресије а потом и агресије, питање је на које стручњаци не дају јединствене одговоре, али се слажу у оцени да „постоји доза међузависности”. Као примере наводе хипотезе да су и Вонг у држави Њујорк и убица три полицајца у Питсбургу (Пенсилванија) били погођени недавним отпуштањем с радних места.

Застрашујуће делује теза да би неко због губитка посла могао да убија, јер су сада отпуштања учестала, констатовала је водитељка телевизије Си-Би-Ес. „Милиони људи личе на тог убицу (Вонга, који је после злочина, по саопштењу полиције, извршио самоубиство), а да још никога нису усмртили” – одговорио јој је познати криминолог Џек Левин. Утеху је, уједно, прожео упозорењем да је маса људи у садашњој кризи склона да, за невоље које су их снашле, криви друге и да су с обзиром на кризне околности, и у ситуацији кад се овде до оружја долази лакше него у многим другим земљама, повећавају ризици.

На основу 25-годишњег изучавања масовних убистава, Левин је дошао до закључка да је „освета” била њихов главни мотив. Вунг се, додаје, осећао обезвређеним због губитка посла, што му је умањило поштовање унутар имигрантске заједнице, као и прилично изолованим у староседелачкој средини, због свог недовољног знања енглеског.

Још није саопштено кога је Вонг поубијао, али већину жртава чине особе које су се трудиле да побољшањем језика земље где живе повећају своје изгледе за остварење „америчког сна” у који је он, по свему судећи, изгубио веру. Прошлогодишње анкете су показивале да се и већини Американаца традиционални „сан” претворио у кошмар, али су појачани оптимизам уложили у победу Обаме на председничким изборима у новембру. Најновије драме као да указују да последице кризе превазилазе чежњу за обновом спокоја као и, у низу појединачних случајева, домете прогласа новог лидера да доноси битне пrомене и социјално уравнотежавање.

Обама је највише посвећен решавању економских проблема а у неколико наврата је изразио и додатну забринутост да би они могли да додатно дестабилизују већ уздрмани свет. Остаје да се проучи: да ли је с том његовом тезом у вези и учесталост масовних убистава у САД, међу којима је и Вонгово над људима који су, с разних страна планете, дошли да себи приуште „амерички сан”.