Od recesije do agresije

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 5. aprila – Otkud ova serija masovnih nasilnih oduzimanja života među nama, i to usred priprema da proslavimo Uskrs, čude se danas Amerikanci. Ko je sledeći na redu da ubija ili bude među ubijenima, pitaju se povodom učestalosti oružanih drama.

Zgranutost pa i zastrašenost nizanjem tragičnih pucnjava oseća se i u prestonici, iako je preplavljena buljucima radoznalaca, pridošlih da se opuste i uživaju u pogledima na cvetanje trešnji, ovde pretvoreno u turističku atrakciju. Nespokoj širi zapažanje u stilu: Ko može da se oseća bezbednim kad se gine u naizgled najbezbednijim situacijama – u porodičnom krugu, na policijskoj dužnosti, u centru za pomoć imigrantima baš u zemlji koju su stvorili imigranti?

U poslednjih mesec dana, računa se, širom SAD je samo u likvidacijama, većim od pojedinačnih ubistava, život izgubilo 47 ljudi. Više čak nego na bojištima Iraka gde je u prva tri meseca ove godine, prema dostupnim izveštajima, poginulo 40 ovdašnjih vojnika.

Najveću uznemirenost izazvalo je krvoproliće u Binghemtonu (gradu koji je srpskoj javnosti prethodno postao šire poznat zbog „slučaja Kovačević”). „Moramo da se zaštitimo od bezumnog nasilja doživljenog u ovoj tragediji”, poručio je predsednik Barak Obama, sa evropske turneje, reagujući na krvoproliće u kome je imigrant iz Vijetnama Dživerli Vong (41) ubio 13 ljudi na časovima obuke za dobijanje američkog državljanstva a onda i sebe.

Takva poruka mogla bi, „ako se ne uzmemo u pamet”, da zvuči kao „epitaf našoj eri” – konstatuje AP. U napisu agencijskog komentatora se crna slutnja projektuje na period od dva veka, dok joj „klice” nazire u tekućim sistemskim lomovima.

U kojoj meri iz ekonomske recesije proizlaze lične depresije a potom i agresije, pitanje je na koje stručnjaci ne daju jedinstvene odgovore, ali se slažu u oceni da „postoji doza međuzavisnosti”. Kao primere navode hipoteze da su i Vong u državi Njujork i ubica tri policajca u Pitsburgu (Pensilvanija) bili pogođeni nedavnim otpuštanjem s radnih mesta.

Zastrašujuće deluje teza da bi neko zbog gubitka posla mogao da ubija, jer su sada otpuštanja učestala, konstatovala je voditeljka televizije Si-Bi-Es. „Milioni ljudi liče na tog ubicu (Vonga, koji je posle zločina, po saopštenju policije, izvršio samoubistvo), a da još nikoga nisu usmrtili” – odgovorio joj je poznati kriminolog Džek Levin. Utehu je, ujedno, prožeo upozorenjem da je masa ljudi u sadašnjoj krizi sklona da, za nevolje koje su ih snašle, krivi druge i da su s obzirom na krizne okolnosti, i u situaciji kad se ovde do oružja dolazi lakše nego u mnogim drugim zemljama, povećavaju rizici.

Na osnovu 25-godišnjeg izučavanja masovnih ubistava, Levin je došao do zaključka da je „osveta” bila njihov glavni motiv. Vung se, dodaje, osećao obezvređenim zbog gubitka posla, što mu je umanjilo poštovanje unutar imigrantske zajednice, kao i prilično izolovanim u starosedelačkoj sredini, zbog svog nedovoljnog znanja engleskog.

Još nije saopšteno koga je Vong poubijao, ali većinu žrtava čine osobe koje su se trudile da poboljšanjem jezika zemlje gde žive povećaju svoje izglede za ostvarenje „američkog sna” u koji je on, po svemu sudeći, izgubio veru. Prošlogodišnje ankete su pokazivale da se i većini Amerikanaca tradicionalni „san” pretvorio u košmar, ali su pojačani optimizam uložili u pobedu Obame na predsedničkim izborima u novembru. Najnovije drame kao da ukazuju da posledice krize prevazilaze čežnju za obnovom spokoja kao i, u nizu pojedinačnih slučajeva, domete proglasa novog lidera da donosi bitne promene i socijalno uravnotežavanje.

Obama je najviše posvećen rešavanju ekonomskih problema a u nekoliko navrata je izrazio i dodatnu zabrinutost da bi oni mogli da dodatno destabilizuju već uzdrmani svet. Ostaje da se prouči: da li je s tom njegovom tezom u vezi i učestalost masovnih ubistava u SAD, među kojima je i Vongovo nad ljudima koji su, s raznih strana planete, došli da sebi priušte „američki san”.