Женски Индијана Џонс

Била је успешна балерина. Данас је кореограф, пустолов и писац. Соња Лапатанов, као члан Балета Народног позоришта у Београду, стекла је статус истакнутог солисте специјализованог за комичне улоге. Као најдражу издваја улогу кувара у балету "Петар Пан" за коју је добила годишњу награду Народног позоришта. Због жеље да унапреди своју креативност стручно се усавршавала у Москви и Њујорку. Мада истиче да је пре свега балерина, од седамдесетих година прошлог века интензивно се бави кореографијом. И ту је постигла успех, уз предан рад и дисциплину, које очекује и од својих сарадника. Ипак, њена највећа страст су путовања. Каже да јој је пасош увек спреман, а један кофер спакован, јер се никад не зна када ће искрснути могућност за неко лепо путовање. За сада је вероватно прва примабалерина на свету која се попела на Хималаје.

- Одувек сам волела да путујем. Ја сам дете емиграната и кроз моје жиле тече крв два велика народа, руског и немачког. Нисам сигурна да имам два претка исте националности, с обзиром на то да у мени има и Татара, Бугара, Француза, Украјинаца... Била сам на свим странама света и на свим континентима, осим Аустралије. Мада је и та дестинација у плану.

Иако је била на многим местима широм планете, издваја пут у Патагонију и на Ускршње острво, као јединствену авантуру.

- Тамо сам се сусрела са драматичном лепотом, невероватном и узбудљивом снагом природе. Иако сам зимогрожљива, открила сам да хладноћа, снег и лед могу да буду лепи и да пријају као шампањац. На том путовању заљубила сам се у патагонијске глечере и њихову невероватну моћ - каже Соња.

На путовањима је доживела много узбуђења, издваја "блиски сусрет" са планинским горилама у Уганди, китовима у заливу Нуево, пингвинима на полуострву Валдез, крокодилима на Флориди и ловцима на људске главе на Папуи! Није ни чудо што се на својим путовањима осећа као женски Индијана Џонс. После обиласка свих меридијана, у полушали каже да јој је неостварена жеља пут на Месец, што у њеном случају можда и није чиста научна фантастика. На логично питање, где би се у свету најрадије настанила, одговара: - Помишљала сам да се настаним на неком карипском острву, негде где је увек топло, сунчано и где се свира добра музика. А онда помислим да бих у ствари живела у леглу досаде и једноличности, а ја нисам тај тип. Зато се увек враћам у мој Београд који живи непрекидно, 24 сата дневно".

На путовањима је нашла и инспирацију за писање. Њена прва књига: "У скутима Хималаја" продаје се, чита и поклања. Посетом Ускршњем острву остварила је давнашњи сан, а путописом о њему завршила је своју другу књигу под називом "Рајска острва". Њена следећа дестинација је западна Африка, после које намерава да напише књигу "Колевка човечанства" у којој ће описати обилазак овог континента.