Сећање на стару Народну библиотеку

Полагањем венаца на Косанчићевом венцу, на месту где се налазила некадашња Народна библиотека, јуче је обележен дан када је у шестоаприлском бомбардовању Београда 1941. године до темеља срушена зграда ове најстарије установе културе у Србији. Народна библиотека Србије традиционално обележава овај датум због чињенице да је у бомбардовању неповратно изгубљен целокупни фонд библиотеке, са вредним и оригиналним средњовековним рукописима.

О улози Народне библиотеке Србије у модернизацији српског друштва говорила је јуче др Дубравка Стојановић, подсећајући на то да је српска национална библиотека основана 1832. године указом кнеза Милоша о обавезном чувању једног примерка сваке објављене књиге.

– Задаци које су у Србији имали Народно позориште и Народни музеј били су донекле лакши него што је био посао који се налазио пред Народном библиотеком. Проценат писмених био је врло низак у то време, само две године раније основана је прва средња школа у Србији, а први српски студент отишао је на универзитетске студије у иностранство тек 1842. године. Све то значило је да би се пре могло рећи да је библиотека настала с мисијом, него што је била резултат културних потреба још увек недовољно зрелог српског друштва. Народна библиотека имала је задатак да креира нацију и друштво, рекла је др Дубравка Стојановић, истичући да је према прецизним статистикама Народне библиотеке о читаности књига, а који су од 1895. објављивани у Годишњаку српске краљевске академије, у периоду пред Први светски рат читање у Србији постало део масовне културе.

– Био је то доказ о настанку српског грађанства које је, иако још недовољно дефинисано, преузело европски модел понашања и систем вредности. Прекиде у раду Народне библиотеке, а посебно бомбе у Првом и Другом светском рату, треба разумети као брисање памћења нације, али и као угрожавање развоја српског друштва – додала је др Стојановић.

Према подацима НБС, 1. априла 1941. године, у очекивању почетка рата, све је било спремно за евакуацију. Међутим, тадашњи министар просвете М. Трифуновић забранио је евакуацију просветно-културних установа Београда, па и Народне библиотеке. Зграда библиотеке, погођена 6. априла у 16 часова, изгорела је до темеља.