Ђорђе Иванов нови председник Македоније

Од нашег дописника
Скопље, 6. априла – Убедљивом победом на председничким и локалним изборима владајући ВМРО ДПМНЕ премијера Николе Груевског најзад је реализовао толико прижељкивану апсолутну власт у земљи. Македонија се у недељу, истовремено, без патетике и жаљења ослободила петнаестогодишње национално политичке доктрине чија је персонификација био Киро Глигоров, а коју су упорно упражњавали његови следбеници са досадашњим председником Бранком Црвенковским на челу.

Вмровци су до апсолутне власти дошли уз гласове једне трећине пунолетних грађана и уз симболичан пристанак Албанца, отвара многа питања и дилеме.

Мимо уобичајене праксе, неколико сати иза затварања биралишта, аналитичари и политичари су, на пет националних телевизија, изразили скепсу према апсолутној власти премијера Николе Груевског. Тројица од шест отпалих председничких кандидата, Љубомир Фрчковски, Имер Селмани и Нано Ружин, недвосмислено су констатовали да је Македонија стигла „до дна” и да само „уз божју помоћ” може да се отргне „из свеопштег безизлаза”.

Такве катаклизмичне прогнозе нису новина у опису изборних епилога у Македонији. Препорођени вмровци су до апсолутне власти дошли на релативно регуларним изборима,што им не може оспорити нико, а најмање опозиција „левих снага” са Социјалдемократским савезом досадашњег председника Бранка Црвенковског на челу.

Његов наследник у председничкој фотељи, четрдесетосмогодишњи универзитетски професор Ђорђе Иванов није вмровски кадар, али је у њихове редове угуран протеривањем са левице са које су Глигоров и његов ученик Црвенковски буквално најурили сада водеће вмровске кадрове.

Пораз опозиције на председничким изборима ништа битније не мења у њеној позицији у македонској држави. Опозиција је власт задржала у четири од 84 општине, и то само захваљујући личном интегритету локалних политичара.

Вмровци су власт освојили и у престоници и садаимају прилику да власт упражњавају по свом обрасцу и по хоризонтали и по вертикали. Апсолутна власт истовремено значи и апсолутну одговорност, и то је вероватно кључни елемент који у старту мути победнички ужитак вмровцима. Пред њима и даље остају готово непремостиви изазови; очување уставног имена земље и идентитета македонске нације, које им оспоравају јужни и источни суседи, али и суштинско помирење са Албанцима, који су фокусирани на тотално изједначавање са Македонцима.

Две водеће албанске партије су иначе зацементирале власт у срединама са већинским албанским становништвом, нарочито у западној Македонији.

Миле Раденковић

----------------------------------------------

Професор и политички филозоф

Македонија од синоћ има новог председника. То је четрдесет осмогодишњи Ђорђе Иванов, професор политичких наука на Правном факултету у Скопљу. Рођен је у Валнадову, градићу на крајњем југу Македоније, 1961. године, где је завршио основну и средњу школу. Академско образовање стекао је на Правном факултету у Скопљу на којем је до јуче био редован професор политичких теорија и политичке филозофије.

Био је члан руководства Савеза социјалистичке омладине Македоније и Југославије у којима је стекао завидну политичку праксу, која ће му користити у активностима невладиних организација које су осниване после осамостаљења Македоније.

На Правном факултету у Скопљу обављао је дужност продекана, био је гостујући професор на постдипломским студијама југоисточне Европе на Универзитету у Атини и члан савета директора европских постдипломских студија за демократију и човекова права на Универзитету у Болоњи.