Бугарима се исплатио улазак у ЕУ

Од нашег специјалног извештача
Љубомир Кјучуков, заменик министра спољних послова Бугарске, задужен за сарадњу са суседним земљама, био је прошле недеље у Софији саговорник малој групи новинара из Србије. Ево извода из тог једносатног разговора.

Бугарска је почетком године обележила две године откако је чланица ЕУ, а управо прослављате пет година у НАТО-у. Како оцењујете ту своју позицију?

Чланство у ЕУ није процес који се завршава испуњавањем услова и пријемом. Неопходна је и пуна хармонизација, не само у сфери администрације, што захтева све снаге бугарског друштва. Са законодавне стране, Бугарска је тек друга земља у ЕУ чији су закони синхронизовани са стандардима Уније 99 одсто. Сем тога, све то треба и применити, што не иде без тешкоћа.

Кад је реч о нашем чланству у НАТО-у, главни елеменат је што смо тиме решили питање безбедности, сигурности и унутрашње стабилности не само Бугарске као дела нашег региона. Кад говорим о томе, имам у виду регионални развој на миран и бесконфликтан начин, у свим сферама.

Важан елемент у овом погледу јесте европска и евроатлантска перспектива свих земаља региона, што је за Бугарску приоритетно питање. Ми не подржавамо концепт „замора од проширења”, јер полазимо од тога да само интеграцијом нашег региона у целини ЕУ може да постане глобални актер.

Шта су две године у ЕУ конкретно донеле грађанима Бугарске?

Има заиста пуно великих промена, и све су позитивне. Али ова прича има и другу страну, а она је у томе да су очекивања била изузетно висока – многи су мислили да ће им се све у животу променити за ту једну ноћ, између 31. децембра 2006. и 1. јануара 2007, па су, наравно, остали разочарани.

Главно је да је Бугарска у последњих седам или осам година имала веома стабилан и висок економски раст, око шест одсто годишње, што нам је омогућило да незапосленост са 18 одсто сведемо на мање од шест одсто, испод просека ЕУ. То је онај конкретни резултат који су сви осетили.

Имали смо затим веома озбиљан раст плата и пензија. У последње четири године у Бугарску се слило више страних инвестиција него у свим пређашњим годинама транзиције.

Све то је, међутим, процес. Бугарска се развија, мада ће нам требати још доста да достигнемо просек ЕУ, економски и социјални...

За нове чланице ЕУ у последње време често се констатује да су се брже реформисале на путу у Унију, него кад су постале чланице. Да ли то важи и за Бугарску?

У извесној мери, да. У процесу придруживања ка Европској унији била је мобилисана цела нација. Било је у томе и тешких тренутака. Реформе међутим настављамо и после пријема, на то нас тера учешће у институцијама и фондовима Уније.

Гледано споља, стиче се утисак да су главни проблеми и европске Бугарске корупција, организовани криминал и нејако правосуђе. Шта се чини да се то превазиђе?

То јесу проблеми Бугарске, али то су били проблеми и многих других чланица. Тиме је практично заражен цео наш регион. Кад то кажем, имам у виду генезу ових проблема, и видим их у ратовима у бившој СФРЈ, и ембаргу који је био уведен Србији.

То је објективна околност, али постоји и субјективна. Кад је о Бугарској реч, важно је истаћи да проблем није, као што неки мисле, тежи него пре уласка у ЕУ. Ново је само то што се са тим сада суочавамо у новим условима, по критеријумима ЕУ и са новим правилима игре. Ми данас имамо све законе за борбу против криминала и корупције, нов судски оквир за то. А проблема има заиста много, од сукоба интереса, преко финансирања политичких партија, необелодањивања прихода људи који раде у државној администрацији...

Основали смо и нову агенцију за државну безбедност, чији су први резултати охрабрујући и добро примљени у ЕУ.

Како је Бугарска погођена светском економском и финансијском кризом?

Нема земље коју ова криза није погодила. У нашем случају, њене последице ће међутим бити више економски него финансијски удар. Ми смо 1996. преживели тежак финансијски и банкарскипотрес и научили смо своје.Од тада лев је фиксиран за евро, а у последње три године имали смо знатан буџетски суфицит, од око три одсто, па сада имамо солидне финансијске ресурсе који нам омогућавају да смањимо дејство кризе.

Једини реалан проблем јесте то што је наш целокупан банкарски систем после приватизације у рукама страних банака, па постоји опасност да евентуална дестабилизација њихових централа изазове проблеме и код наших банака, њихових ћерки...

Милан Мишић

----------------------------------------------

Пут Србије

Какав је Бугарски став о путу Србије у ЕУ, блокади споразума о стабилизацији и придруживању?

Наша позиција у том погледу је јасна и принципијелна: све земље нашег региона треба да имају јасну европску перспективу и да напредују на том путу. Друго, све земље такође морају да испуне све критеријуме за чланство – за Србију то значи и сарадњу са Хашким трибуналом.

Бугарска је једна од земаља која је тражила да Споразум о придруживању и стабилизацији не буде блокиран, да процес започне и да се не губи време, а да се све обавезе испуне у процесу ратификације, укључујући ту и Хаг.

----------------------------------------------

Сто тридесет година веза

Каква је перспектива бугарско-српских односа?

Ове године ћемо обележити 130 година дипломатских веза – наше посланство у Београду отворено је међу првима, заједно са оним у Букурешту и Истанбулу, још пре формалне независности Бугарске.

У овом тренутку наши односи су на веома високом нивоу, упркос различитим позицијама о осетљивом питању признавања Косова. Сарађујемо у свим областима, почев од сталног политичког дијалога, до туризма, као што треба да раде сви добри суседи.