Bugarima se isplatio ulazak u EU

Od našeg specijalnog izveštača
Ljubomir Kjučukov, zamenik ministra spoljnih poslova Bugarske, zadužen za saradnju sa susednim zemljama, bio je prošle nedelje u Sofiji sagovornik maloj grupi novinara iz Srbije. Evo izvoda iz tog jednosatnog razgovora.

Bugarska je početkom godine obeležila dve godine otkako je članica EU, a upravo proslavljate pet godina u NATO-u. Kako ocenjujete tu svoju poziciju?

Članstvo u EU nije proces koji se završava ispunjavanjem uslova i prijemom. Neophodna je i puna harmonizacija, ne samo u sferi administracije, što zahteva sve snage bugarskog društva. Sa zakonodavne strane, Bugarska je tek druga zemlja u EU čiji su zakoni sinhronizovani sa standardima Unije 99 odsto. Sem toga, sve to treba i primeniti, što ne ide bez teškoća.

Kad je reč o našem članstvu u NATO-u, glavni elemenat je što smo time rešili pitanje bezbednosti, sigurnosti i unutrašnje stabilnosti ne samo Bugarske kao dela našeg regiona. Kad govorim o tome, imam u vidu regionalni razvoj na miran i beskonfliktan način, u svim sferama.

Važan element u ovom pogledu jeste evropska i evroatlantska perspektiva svih zemalja regiona, što je za Bugarsku prioritetno pitanje. Mi ne podržavamo koncept „zamora od proširenja”, jer polazimo od toga da samo integracijom našeg regiona u celini EU može da postane globalni akter.

Šta su dve godine u EU konkretno donele građanima Bugarske?

Ima zaista puno velikih promena, i sve su pozitivne. Ali ova priča ima i drugu stranu, a ona je u tome da su očekivanja bila izuzetno visoka – mnogi su mislili da će im se sve u životu promeniti za tu jednu noć, između 31. decembra 2006. i 1. januara 2007, pa su, naravno, ostali razočarani.

Glavno je da je Bugarska u poslednjih sedam ili osam godina imala veoma stabilan i visok ekonomski rast, oko šest odsto godišnje, što nam je omogućilo da nezaposlenost sa 18 odsto svedemo na manje od šest odsto, ispod proseka EU. To je onaj konkretni rezultat koji su svi osetili.

Imali smo zatim veoma ozbiljan rast plata i penzija. U poslednje četiri godine u Bugarsku se slilo više stranih investicija nego u svim pređašnjim godinama tranzicije.

Sve to je, međutim, proces. Bugarska se razvija, mada će nam trebati još dosta da dostignemo prosek EU, ekonomski i socijalni...

Za nove članice EU u poslednje vreme često se konstatuje da su se brže reformisale na putu u Uniju, nego kad su postale članice. Da li to važi i za Bugarsku?

U izvesnoj meri, da. U procesu pridruživanja ka Evropskoj uniji bila je mobilisana cela nacija. Bilo je u tome i teških trenutaka. Reforme međutim nastavljamo i posle prijema, na to nas tera učešće u institucijama i fondovima Unije.

Gledano spolja, stiče se utisak da su glavni problemi i evropske Bugarske korupcija, organizovani kriminal i nejako pravosuđe. Šta se čini da se to prevaziđe?

To jesu problemi Bugarske, ali to su bili problemi i mnogih drugih članica. Time je praktično zaražen ceo naš region. Kad to kažem, imam u vidu genezu ovih problema, i vidim ih u ratovima u bivšoj SFRJ, i embargu koji je bio uveden Srbiji.

To je objektivna okolnost, ali postoji i subjektivna. Kad je o Bugarskoj reč, važno je istaći da problem nije, kao što neki misle, teži nego pre ulaska u EU. Novo je samo to što se sa tim sada suočavamo u novim uslovima, po kriterijumima EU i sa novim pravilima igre. Mi danas imamo sve zakone za borbu protiv kriminala i korupcije, nov sudski okvir za to. A problema ima zaista mnogo, od sukoba interesa, preko finansiranja političkih partija, neobelodanjivanja prihoda ljudi koji rade u državnoj administraciji...

Osnovali smo i novu agenciju za državnu bezbednost, čiji su prvi rezultati ohrabrujući i dobro primljeni u EU.

Kako je Bugarska pogođena svetskom ekonomskom i finansijskom krizom?

Nema zemlje koju ova kriza nije pogodila. U našem slučaju, njene posledice će međutim biti više ekonomski nego finansijski udar. Mi smo 1996. preživeli težak finansijski i bankarskipotres i naučili smo svoje.Od tada lev je fiksiran za evro, a u poslednje tri godine imali smo znatan budžetski suficit, od oko tri odsto, pa sada imamo solidne finansijske resurse koji nam omogućavaju da smanjimo dejstvo krize.

Jedini realan problem jeste to što je naš celokupan bankarski sistem posle privatizacije u rukama stranih banaka, pa postoji opasnost da eventualna destabilizacija njihovih centrala izazove probleme i kod naših banaka, njihovih ćerki...

Milan Mišić

----------------------------------------------

Put Srbije

Kakav je Bugarski stav o putu Srbije u EU, blokadi sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju?

Naša pozicija u tom pogledu je jasna i principijelna: sve zemlje našeg regiona treba da imaju jasnu evropsku perspektivu i da napreduju na tom putu. Drugo, sve zemlje takođe moraju da ispune sve kriterijume za članstvo – za Srbiju to znači i saradnju sa Haškim tribunalom.

Bugarska je jedna od zemalja koja je tražila da Sporazum o pridruživanju i stabilizaciji ne bude blokiran, da proces započne i da se ne gubi vreme, a da se sve obaveze ispune u procesu ratifikacije, uključujući tu i Hag.

----------------------------------------------

Sto trideset godina veza

Kakva je perspektiva bugarsko-srpskih odnosa?

Ove godine ćemo obeležiti 130 godina diplomatskih veza – naše poslanstvo u Beogradu otvoreno je među prvima, zajedno sa onim u Bukureštu i Istanbulu, još pre formalne nezavisnosti Bugarske.

U ovom trenutku naši odnosi su na veoma visokom nivou, uprkos različitim pozicijama o osetljivom pitanju priznavanja Kosova. Sarađujemo u svim oblastima, počev od stalnog političkog dijaloga, do turizma, kao što treba da rade svi dobri susedi.