Раскош и лепота принчеве палате

Круна једнонедељног боравка у пустињској краљевини била је свакако посета Џеди. Одувек важна лука, овај град, у који су вековима долазили ходочасници из читавог света на путу за оближњу Меку, отворенији је и становништво је разних раса и боја. Од белих са плавим очима, преко типично арапских, до косооких и црних, све их можете срести и видети на улицама, уколико жене немају покривено лице, што је у Џеди веома често. Црни становници Саудијске Арабије су потомци робова. Ропство је у овој држави укинуто тек 1963. године.

Наша домаћица у Џеди, унука краља Абдулазиза, принцеза Џавахер бин Маџед, особа је која плени својом изузетном лепотом, харизмом, образовањем и визијом. Палату на обали мора, саграђену у арапском стилу, пројектовао је саудијски архитекта, а ентеријер су радили најпознатији мајстори из читавог света. Принцеза Џавахер је дефинитивно светска жена, која пола свог времена проводи у Паризу, тако да модернистичке златне славине у њеним купатилима немају никакву примесу кича. На полицама су познати парфеми, огледала опточена златним рамовима, цвеће у корпицама поред лавабоа. Палатом се шири дискретни мирис чувених ружа из Медине. Доминирају цветни аранжмани, а у званичном делу куће на зидовима се налазе само четири графике старе Џеде.

Принцеза, нас је обавестила да су она и њен супруг, најближи краљев рођак, одлучили да после њихове смрти палата постане музеј. Џавахер и три принцезе једине су супруге својих мужева, који могу да имају четири. Реч је о јаким и самосвесним женама. Она је колекционар античког намештаја, слика, уметничких предмета, скулптура и модерног саудијског сликарства. Такве слике се за сада могу видети углавном у затвореним круговима, јер строга правила вахабизма, званичне религије, забрањују сликање људских ликова. Као последица тога, на неким гробницама у Мадаин Салеху уклоњени су камени ликови који су се налазили уклесани изнад капија.

И као што рекох, ми смо видели само најбоље. Да ли је случајност или срећа, нисмо имали никакав сусрет са озлоглашеном верском полицијом, која је у Саудијској Арабији задужена за морал и ред. У најмодернијим шопинг-моловима изложена је углавном роба најбољег квалитета из читавог света. Наша група жена није била најдисциплинованија, па смо често заборављали да покријемо главу марамом. Нико нас није опоменуо. Биће ипак да је то због тога што је око нас било много агената у цивилу који су нас пратили у стопу. Ипак, било је то незаборавно искуство. На растанку, принцеза Шеика ме је замолила да напишем причу и објасним да тамо није све тако црно као што су абаје. Но, постоји ту и она друга страна. Али о томе, можда, други пут.

Крај