Raskoš i lepota prinčeve palate

Kruna jednonedeljnog boravka u pustinjskoj kraljevini bila je svakako poseta Džedi. Oduvek važna luka, ovaj grad, u koji su vekovima dolazili hodočasnici iz čitavog sveta na putu za obližnju Meku, otvoreniji je i stanovništvo je raznih rasa i boja. Od belih sa plavim očima, preko tipično arapskih, do kosookih i crnih, sve ih možete sresti i videti na ulicama, ukoliko žene nemaju pokriveno lice, što je u Džedi veoma često. Crni stanovnici Saudijske Arabije su potomci robova. Ropstvo je u ovoj državi ukinuto tek 1963. godine.

Naša domaćica u Džedi, unuka kralja Abdulaziza, princeza Džavaher bin Madžed, osoba je koja pleni svojom izuzetnom lepotom, harizmom, obrazovanjem i vizijom. Palatu na obali mora, sagrađenu u arapskom stilu, projektovao je saudijski arhitekta, a enterijer su radili najpoznatiji majstori iz čitavog sveta. Princeza Džavaher je definitivno svetska žena, koja pola svog vremena provodi u Parizu, tako da modernističke zlatne slavine u njenim kupatilima nemaju nikakvu primesu kiča. Na policama su poznati parfemi, ogledala optočena zlatnim ramovima, cveće u korpicama pored lavaboa. Palatom se širi diskretni miris čuvenih ruža iz Medine. Dominiraju cvetni aranžmani, a u zvaničnom delu kuće na zidovima se nalaze samo četiri grafike stare Džede.

Princeza, nas je obavestila da su ona i njen suprug, najbliži kraljev rođak, odlučili da posle njihove smrti palata postane muzej. Džavaher i tri princeze jedine su supruge svojih muževa, koji mogu da imaju četiri. Reč je o jakim i samosvesnim ženama. Ona je kolekcionar antičkog nameštaja, slika, umetničkih predmeta, skulptura i modernog saudijskog slikarstva. Takve slike se za sada mogu videti uglavnom u zatvorenim krugovima, jer stroga pravila vahabizma, zvanične religije, zabranjuju slikanje ljudskih likova. Kao posledica toga, na nekim grobnicama u Madain Salehu uklonjeni su kameni likovi koji su se nalazili uklesani iznad kapija.

I kao što rekoh, mi smo videli samo najbolje. Da li je slučajnost ili sreća, nismo imali nikakav susret sa ozloglašenom verskom policijom, koja je u Saudijskoj Arabiji zadužena za moral i red. U najmodernijim šoping-molovima izložena je uglavnom roba najboljeg kvaliteta iz čitavog sveta. Naša grupa žena nije bila najdisciplinovanija, pa smo često zaboravljali da pokrijemo glavu maramom. Niko nas nije opomenuo. Biće ipak da je to zbog toga što je oko nas bilo mnogo agenata u civilu koji su nas pratili u stopu. Ipak, bilo je to nezaboravno iskustvo. Na rastanku, princeza Šeika me je zamolila da napišem priču i objasnim da tamo nije sve tako crno kao što su abaje. No, postoji tu i ona druga strana. Ali o tome, možda, drugi put.

Kraj