Пут лутања, трагања и сеоба

Називали су га "мртвим песником" и био је проглашаван издајником и фашистом, због чега је у изгнанству провео пуних 25 година, а када се вратио нису га мимоилазиле ни неке непријатности политичке природе: до њега су стизале поруке да је срећан што ужива незаслужену милост политичке партије чији је противник био пред Други светски рат.
Милош Црњански, од чије се смрти данас навршава 30 година, као ретко који писац прешао је мукотрпан пут лутања, трагања и сеоба. А то су постале и кључне речи његовог целокупног књижевног израза.
Црњански је рођен (1893) и одрастао у Темишвару, средини чија је мултикултуралност и мултијезичност сигурно благотворно утицала на млади и радознали дух жељан знања. У својим бројним коментарима присећао се често да је за дан и ноћ, лежећи у постељи због шарлаха, прочитао на мађарском Толстојев роман "Рат и мир" који му је отац донео. Неисказиву жеђ за новим, другим и непознатим можда најбоље илуструје велики број различитих студија које је похађао од младости.

После експортне академије коју је студирао у Ријеци 1912, наредне године уписао је у Бечу студије историје уметности и филозофије које прекида да би учествовао у Првом светском рату. У међуратном периоду радио је као професор, новинар (писао је за "Политику" и "Време") и аташе за штампу у посланствима Краљевине Југославије у Берлину и Риму. Од 1941. је у емиграцији у Лондону, најпре као службеник при југословенској влади у егзилу 1941-1945, а касније очајнички покушава да пронађе посао којим би издржавао себе и жену Видосаву. Предузимао је безбројне кораке како би припадао свету "корисних" у лондонском метежу: у заоставштини Црњанског су документи који сведоче да је у Лондону 20 година похађао Институт за славистичке студије и књижевност, студије хотелијерства и спољнополитичке послове, али ништа од тога није помогло да овај писац, расељено лице, добије пристојан посао.

Радио је као књиговођа у обућарској радњи, разносач књига и новина. У књизи Мирјане Поповић-Радовић "Књижевна радионица изгнанства Милоша Црњанског" (Прометеј, Нови Сад, 2003) забележено је како су се Вида и Милош сналазили на почетку изгнанства. Били су без крова над главом, Вида је месила колаче за званице на пријемима једне имућне леди, а Црњански је својим лепим рукописом адресирао коверте за позивнице. Писма са хладно-учтивим енглеским изразима "very sorry" и "so sorry" редовно су стизала Црњанском као одговор на његове молбе за посао.

Тешко је поверовати да су и енглески издавачи одбијали Црњанског. Поготово зато што је, само неколико деценија касније, лондонски "Обзервер" поредио "Сеобе", које су се тада појавиле на енглеском, са Толстојевим делима. Међутим, у изгнаничкој мори Црњанског тадашњи генерални секретар Међународног ПЕН-а Херман Оулд отворено му је чак рекао: "Ствар је једноставна. На несрећу, ваша каријера је била политичка, тако да то само по себи искључује неке могућности".

Тако је било у Лондону у којем су настале друга књига "Сеоба", "Роман о Лондону", "Ламент над Београдом" и "Код Хиперборејаца". Пре изгнанства, написао је "Сеобе" (1988. године овај роман проглашен је у Француској најбољим страним романом), "Дневник о Чарнојевићу", "Лирику Итаке" и многа дела чији број не може да обухвати један новински текст. Изразито модерног сензибилитета, Милош Црњански уносио је поетичке промене које су трајно обележиле српску књижевност. Схватајући поезију као израз душе и свежину, тражио је да песма буде чиста лирика ослобођена "драмских, епских и дидактичких отпадака". У једном од интервјуа, које је давао нашим новинарима по доласку у земљу 1965, рекао је да презире фабулу сматрајући "да за данашњег читаоца она нема значаја, стога што тај читалац није наша тетка!" Ове прпошно духовите речи које је изговорио са надалеко познатом самоувереношћу данас, имајући у виду савремену прозу и поезију, звуче заиста пророчки.

Целокупно животно искуство Милоша Црњанског даровало му је, према речима значајног истраживача његовог дела др Мила Ломпара, маргиналност која му је омогућила да дубоко сагледа људску судбину. Незапослен, усамљен, без пријатеља, одбачен од система, писао је у изгнанству ослобођен од "припадања било којој друштвеној или историјској, верској па чак и културној заједници". А то не може неко ко није рођен као писац, што је о Црњанском говорио Иво Андрић.

-----------------------------------------------------------

Поводом 30 година од смрти Милоша Црњанског, београдски Завод за уџбенике управо је објавио "Атлас о Црњанском" аутора Слободана Зубановића. Књига садржи текстове које је Зубановић писао о Црњанском и објављивао у протекле три деценије у књижевној периодици. Најдрагоценији део, ипак, чине снимци фотографија које је својом руком начинио сам Црњански и текстови које је Црњански писао поводом њих. Фотографије су део оставштине која се, заједно са пишчевом библиотеком и осталим стварима, чува у Легату Милоша Црњанског при Народној библиотеци у Београду.