Пронађена Шиндлерова листа

ЛистаЈевреја које је Оскар Шиндлер спасао у Другом светском рату, а која је послужила као инспирација за роман „Шиндлерова листа” Томаса Кенелија и истоимени филм Стивена Спилберга, пронађена је у архиви библиотеке у Сиднеју. Радници Државне библиотеке Новог Јужног Велса пронашли су списак на 13 страна са именима 801 особе, а кураторка библиотеке Олвен Прyк документ описује као „крхку и пожутелу копију оригинала, откуцану на писаћој машини”.

– Према истраживањима, пронађена листа је на брзину откуцана 18. априла 1945. године, и спасила је 801 мушкарца од гасних комора, што је невероватно дирљив део историје – истакла је Прук за АФП. Она је објаснила да је постојало више примерака листе, које је Шиндлер поделио нацистима са захтевом да поштеде његове раднике, иако је Спилбергов филм сугерисао да је постојао само један такав документ.

За роман „Шиндлерова листа”, првобитно објављен под називом „Шиндлерова барка”, аустралијски писац Томас Кенели награђен је Букеровом наградом 1982. године, а према том роману 1993. године Стивен Спилберг реализовао је драму „Шиндлерова листа”, која је освојила седам Оскара, за најбољи филм, режију, адаптирани сценарио, фотографију, монтажу, сценографију и музику.

(/slika2)Оскар Шиндлер (1908-1974), којег је у Спилберговом филму играо Лајам Нисон, остао је упамћен као немачки индустријалац који је за време Другог светског рата спасао 1.100 Јевреја од сигурне смрти у холокаусту, запошљавајући их у својим фабрикама у Чешкој и Пољској. Као опортунистички бизнисмен, Шиндлер је био један од многих који је видео профит у немачкој инвазији над Пољском 1939. године. Добио је власништво на фабриком у Кракову у којој се производило емајлирано посуђе за потребе војске, а уз помоћ књиговође Исака Штерна (у филму га играо Бен Кингсли), Шиндлер је придобио око 1.300 Јевреја да раде. Шиндлер је био сведок изненадног упада Немаца у Краковски гето 1942. године током којег су Јевреји одведени у концентрационе логоре. Према сведочењима, Шиндлер је био уверљива особа, привредник који се често бунио због чега је чак три пута привођен, а својим шармом, лукавошћу и моћи убеђивања, успео је да раднике спасе од одласка у логоре.

После рата Шиндлер је емигрирао у Аргентину, где је банкротирао, а у Немачку се вратио 1958. и настанио у Франкфурту. Пет година касније, одликован је у Меморијалном центру за холокауст Јад Вашем, као Праведник међу народима. Тада, Шиндлер је био тек трећи католик који је добио ово признање за борбу против антисемитизма. Преминуо је 1974. у у 66. години, а сахрањен је у Јерусалиму.

Ни данас нико са сигурношћу не зна који су били Шиндлерови мотиви да спасе Јевреје, али многи често цитирају његову реченицу: „Знао сам људе који су радили за мене, а када их знате према њима се морате опходити као према људским бићима”.