Pronađena Šindlerova lista

ListaJevreja koje je Oskar Šindler spasao u Drugom svetskom ratu, a koja je poslužila kao inspiracija za roman „Šindlerova lista” Tomasa Kenelija i istoimeni film Stivena Spilberga, pronađena je u arhivi biblioteke u Sidneju. Radnici Državne biblioteke Novog Južnog Velsa pronašli su spisak na 13 strana sa imenima 801 osobe, a kuratorka biblioteke Olven Pryk dokument opisuje kao „krhku i požutelu kopiju originala, otkucanu na pisaćoj mašini”.

– Prema istraživanjima, pronađena lista je na brzinu otkucana 18. aprila 1945. godine, i spasila je 801 muškarca od gasnih komora, što je neverovatno dirljiv deo istorije – istakla je Pruk za AFP. Ona je objasnila da je postojalo više primeraka liste, koje je Šindler podelio nacistima sa zahtevom da poštede njegove radnike, iako je Spilbergov film sugerisao da je postojao samo jedan takav dokument.

Za roman „Šindlerova lista”, prvobitno objavljen pod nazivom „Šindlerova barka”, australijski pisac Tomas Keneli nagrađen je Bukerovom nagradom 1982. godine, a prema tom romanu 1993. godine Stiven Spilberg realizovao je dramu „Šindlerova lista”, koja je osvojila sedam Oskara, za najbolji film, režiju, adaptirani scenario, fotografiju, montažu, scenografiju i muziku.

(/slika2)Oskar Šindler (1908-1974), kojeg je u Spilbergovom filmu igrao Lajam Nison, ostao je upamćen kao nemački industrijalac koji je za vreme Drugog svetskog rata spasao 1.100 Jevreja od sigurne smrti u holokaustu, zapošljavajući ih u svojim fabrikama u Češkoj i Poljskoj. Kao oportunistički biznismen, Šindler je bio jedan od mnogih koji je video profit u nemačkoj invaziji nad Poljskom 1939. godine. Dobio je vlasništvo na fabrikom u Krakovu u kojoj se proizvodilo emajlirano posuđe za potrebe vojske, a uz pomoć knjigovođe Isaka Šterna (u filmu ga igrao Ben Kingsli), Šindler je pridobio oko 1.300 Jevreja da rade. Šindler je bio svedok iznenadnog upada Nemaca u Krakovski geto 1942. godine tokom kojeg su Jevreji odvedeni u koncentracione logore. Prema svedočenjima, Šindler je bio uverljiva osoba, privrednik koji se često bunio zbog čega je čak tri puta privođen, a svojim šarmom, lukavošću i moći ubeđivanja, uspeo je da radnike spase od odlaska u logore.

Posle rata Šindler je emigrirao u Argentinu, gde je bankrotirao, a u Nemačku se vratio 1958. i nastanio u Frankfurtu. Pet godina kasnije, odlikovan je u Memorijalnom centru za holokaust Jad Vašem, kao Pravednik među narodima. Tada, Šindler je bio tek treći katolik koji je dobio ovo priznanje za borbu protiv antisemitizma. Preminuo je 1974. u u 66. godini, a sahranjen je u Jerusalimu.

Ni danas niko sa sigurnošću ne zna koji su bili Šindlerovi motivi da spase Jevreje, ali mnogi često citiraju njegovu rečenicu: „Znao sam ljude koji su radili za mene, a kada ih znate prema njima se morate ophoditi kao prema ljudskim bićima”.