Милијарду евра јефтинија држава

Ово су коначне мере и других неће бити. Пред вама је план владе за економску стабилност Србије с којима ћемо ићи пред скупштину и о којима смо већ обавили потребне консултације са ММФ-ом, изјавио је јуче пред новинарима у Влади Србије премијер Мирко Цветковић, представљајући најновији пакет решења, не само за подмиривање буџетског јаза од око 100 милијарди динара, већ и потезе којима ће се активно деловати на последице светске кризе с којим се већ месецима озбиљно суочавамо.

Реч је, како је нагласио Цветковић, о комбинацији мера – „да за милијарду евра појефтинимо државну администрацију, подигнемо социјалну одговорност у заштити стандарда грађана, подстакнемо привредну активност и запошљавање, али и да наставимо с јавним радовима и капиталним улагањима”.

Да ли је све то могуће у исти час?

Према оцени премијера, влада није имала много избора. Ситуација у којој се као привреда и друштво налазимо веома је озбиљна, искушења ништа мања, али и у таквим околностима морају се тражити најцелисходнија решења. Цветковић сматра да су понуђене мере у овом часу једине могуће. Шта ће донети време, остаје да се види, али криза тражи активан одговор и он верује да је програм сасвим реалан.

Влада је успела да пронађе новац за „рупу” у буџету, уместо „солидарног пореза на плате”, уштедама унутар свог кабинета, целог јавног сектора, али и новим приходима. Однос је 85 одсто штедња, а свега 15 одсто су нови намети.

За потпредседника владе и министра економије и регионалног развоја Млађана Динкића у плану владе за економску стабилност Србије много је важнији део мера које се односи на подстицање развоја привреде, али и куповне моћи грађана. Први пакет је већ дао задовољавајуће резултате. О томе не сведочи само 3.800 захтева банкама за кредитирање ликвидности и инвестиција, укупне вредности од 485,8 милиона евра, већ и постигнута стабилност курса и цена. А то значи да постоји реална потреба да се новим новцем покрену привреда и грађани, а тиме отупи оштрица кризе.

За ту сврху, по разним основама, уз првих 120, привреди ће бити на располагању још бар 162 милијарде динара. Банке ће се подстаћи да одобре 117 милијарди динара кредита са упола нижим каматама у односу на садашње. Држава за кредитирање ликвидности даје четири милијарде да би банке пласирале бар 80 милијарди динара. За инвестиције је наменила пет милијарди, а банке треба да додају још 12 милијарди динара. Грађанима је намењена милијарда не би ли банке дале и свих 20 милијарди динара за куповину домаће робе на кредит. Тим поводом Динкић је нагласио да од 15. априла почиње замена старих аутомобила за нови „пунто”. Пољопривредници ће имати попуст од две хиљаде евра за куповину нових ИМТ и ИМР трактора.

Активираће се сваки расположиви динар, али и евро иностраних финансијских и банкарских институција не би ли се што пре, већ у мају, наставили радови на аутопуту Хоргош – Нови Сад и на траси Коридора 10. Почеће и реконструкција железничке пруге на Коридору 10. Издвојиће се и три милијарде динара за запошљавање 10.000 младих приправника о трошку државе код приватника, али и две милијарде динара зајмова за почетнике без хипотеке и кредитне линије за подршку привреди.

(/slika2)На питање, како ће се изборити са нараслом администрацијом, не само у врху државе, већ и у локалним срединама, Динкић је рекао да до смањења од 10 одсто администрације неће доћи брзо, нити лако, али да је ово последњи час да Србија смањи бирократију. Циљ је да се у правима из радног односа у потпуности изједначе радници код приватника и запослени у држави. Не може, како је Динкић упозорио, да чиновници одлазе с државног посла са отпремнинама од десетак хиљада евра, а радници са свега три просечне плате. Тога више не би требало да буде. Исто се односи и на запослене у 102 регулаторна тела на нивоу државе.

Динкић је посебно нагласио да ће се озбиљно разговарати и са већином председника општина и градова који су листом дигли галаму што им држава прети ускраћивањем неких прихода. Ако је криза, онда је сви морамо поделити, рекао је Динкић, уз нагласак да ће богатији градови платити више, а они сиромашни можда ће и добити помоћ.

-----------------------------------------------------------

Мање плате, уз порез

Влада ће предложити да се привремено смање плате свима у државној, локалној и покрајинској администрацији, али и запосленима у Скупштини Србије, НБС, привредним коморама и у јавним предузећима и агенцијама. Од овог намета биће изузето здравство, школство, култура, социјала, правосуђе, војска и полиција. Плате веће од 40.000 динара нето биће умањене 10 одсто, а оне веће од 100.000 па навише за 15 одсто, с тим што ће се, рецимо, од зараде од 120.000 прво одузети 40.000 и на остатак од 80.000 динара применити стопа од 15 одсто. Смањење је, дакле, 12.000 динара. Динкић је израчунао да ће се на овај начин бар до краја године скупити од једне до две милијарде динара и те паре ће се трошити за борбу против кризе за најсиромашније слојеве друштва. Према речима министра за социјални рад Расима Љајића, 250.000 породица у Србији свакодневно се суочава са елементарним сиромаштвом.

-----------------------------------------------------------

Већи приходи

Влада, према предложеним решењима, очекује да ће јој повећање акциза на бензин од два и на дизел за четири динара по литру донети до краја ове године пет милијарди динара. Привременом таксом на рачуне мобилних телефона од 10 одсто треба да се прикупи око три милијарде динара. Порезом на имовину, луксуз, (снажни аутомобили, јахте, авиони…) такође три и на остале приходе (дивиденде, добит, хонорари…) најмање пет милијарди динара. Укупно – 16 милијарди динара. Остатак до сто милијарди динара – треба да се уштеди.

-----------------------------------------------------------

Добре и лоше банке

Динкић је као пример добрих банака, које су се свесрдно укључиле у реализацију прве фазе програма за ублажавање негативних ефеката светске економске кризе, навео Интеза банку која је од већ реализованих 160,4 сама одобрила 86 милиона евра. На другом месту је Комерцијална банка са 31, на трећем Прокредит банка са 18, а на четвртом и петом месту су Хипо Алпе Адрија и Сосијет женерал са нешто више од седам милиона евра. Изненађујуће је, како је оценио Динкић, да су заказале Рајфајзен, Ерсте, Војвођанска и Уникредит банка.

С. Костић

-----------------------------------------------------------

Економисти: Премијер нашао рачуницу за уштеде

План владе за економску стабилност Србије утицаће на смањење јавне потрошње – први је утисак стручне јавности.

За разлику од ранијих предлога, како су јуче истакли поједини економисти, ове мере неће изазвати оштре реакције јавности, јер се не може оспорити да за циљ заиста имају уштеду буџетског новца и да је премијер Мирко Цветковић, изгледа, нашао рачуницу како да уштеди милијарду евра у државној каси.

Горан Николић, сарадник Привредне коморе Србије, израчунао је на брзину да ће применом ових мера, учешће јавне потрошње у бруто домаћем производу бити мање од 43 одсто.

– То је од један и по до два одсто мање него прошле године. У овом случају је тих неколико процената велико као кућа, јер је уштеда од милијарду евра велики посао. Коначно, због удара кризе, влада има снаге да спроведе болне мере, јер је јавност већ припремљена на то да нема лепог начина за уштеду државних пара. Не верујем да ће бити жестоких реакција синдикалаца или приватног сектора, јер мере не ударају директно на привреду. То што ће се порезима оптеретити зараде веће од 40.000 динара практично значи да је непристојно бунити се уколико држава узме 10 одсто разлике на велике плате – каже Николић.

Евентуални проблеми могу да настану уколико планирани раст државних прихода буде мањи од очекиваних, истиче наш саговорник. У том случају ће или доћи до кашњења исплата буџетским корисницима или ће морати да се уради нови ребаланс буџета, односно још једно прекрајање државне касе.

Мирослав Здравковић, економиста истиче да није реч о плану за економску стабилност, како је влада крстила пакет мера који је јуче обелоданила, већ о буџетском прилагођавању реалности.

– У складу са договором са Међународним монетарним фондом, расходе је требало приближити приходима и закрпити ту велику рупу која се јавила од почетка године. Наравно да је предложени план бољи начин уштеде од увођења солидарног пореза који је директно ударао на привреду – каже Здравковић.

И жестоки критичар владине економске политике Данијел Цвјетићанин, са БК универзитета, јуче је поздравио предлог нових мера. Према његовим речима, оне ће директно утицати на смањење јавне потрошње.

– Иако влада није смањила министарства, укинула агенције, донације и консултантске услуге појединим фирмама, ове предлоге мера против кризе треба поздравити – казао је Цвјетићанин.

Ипак, он је врло критичан према оним мерама из владиног пакета које се односе на запошљавање. По њему, такав предлог је лош из неколико разлога.

– Прво, у супротности је са принципом штедње. Друго, утицаће на повећање јавне потрошње и, треће, додатно ће подгрејати кризу јер ће поспешити отказе. У оваквим мерама многи приватници ће видети начин за уштеду, тако што ће отпустити запослене и на њихова радна места примити нове, чије ће се плате исплаћивати о државном трошку – страхује наш саговорник и додаје да ово може додатно да поспеши и корупцију.

И Мирослав Здравковић истиче да је професор Цвјетићанин врло промућурно упозорио на такав ризик.

– Наравно да је сваком приватнику у интересу смањење трошкова. Немогуће је да држава ту направи неки инструмент обезбеђења којим би се такво понашање послодаваца спречило – сматра Здравковић.

Владимир Глигоров, из Института за међународна економска истраживања у Бечу, објашњава да проблеми могу да се појаве на свим тачкама где се планирају уштеде.

– Замрзавање плата често води повећању неких других примања, тако да је важно како ће изгледати примена те мере. Исто важи и за привремено смањење плата: често се то надокнади другим примањима, а прибегава се и накнадама за изгубљене зараде када време забране прође. Када је реч о нижим нивоима власти, неплаћање рачуна такође зна да буде проблем. Тако да није баш сигурно да ће се остварити планиране уштеде – сумњичав је Глигоров.

А. Николић