Четвртак, 23.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Црногорска сећања на земљотрес

Црногорска сећања на земљотрес
Земљотрес у Будви 1979. године (Фотодокументација „Политике”)

Разорни земљотрес у граду Л’Аквила у италијанској регији Абруцо, чије жртве се још броје, забринуо је и становнике Црногорског приморја. Италија је близу, а јужна јадранска обала је,зна се поодавно, трусно подручје. Снажни потрес у Италији, чија је јачина у епицентру износила 6,5 степени Рихтерове скале,подсетио је на априлску катастрофу од пре 30 година на југу Јадрана,која је била нешто јачег интензитета,али је однела мање жртава.Тог дана, 15. априла 1979. у потресу јачине седам степени Рихтерове скале (више од девет степени по Меркалију) погинула је 101 особа,а порушени су бројни објекти од Игала до реке Бојане. Тада су страдали стари градови Будва и Котор, чија је обнова трајала једну деценију.

– Јужни део Црне Горе је сеизмички активно подручје на којем се земљотреси јачег интензитета јављају циклично. Правила нема, али искуства говоре да се то дешава у распону између 50 и 70 година. Ипак, не може се прецизно утврдити никакав рок, нити предвидети јачина потреса – рекао је професор др Бранислав Главатовић, директор Сеизмолошког завода Црне Горе.

Овај уважени стручњак, са великим искуством у поменутој области, наглашава да нема места паници,да треба научити да се живи са земљотресима, као што то раде у Јапану, Калифорнији и у другим местима у свету где се тле често гиба и где деца још у основној школи стичу прва знања о потресима. По речима Главатовића, превентива лежи у грађевинарству. Важно је да објекти буду саграђени тако да могу да издрже снажне потресе. Технологија је толико напредовала да је то могуће урадити, а, како овај стручњак каже, само треба поштовати прописе који већ постоје у Европској унији, када су у питању сеизмички активне зоне, каква је Црна Гора, посебно њен јужни део.

Др Главатовић је подсетио да је епицентар разорног земљотреса априла 1979. године био у мору, југоисточно од Бара према албанској граници, што је утицало да последице буду мање. У тих 14 километара од копна, вода је „амортизовала”  јачину па је било мање рушења него, рецимо, да је епицентар био на копну.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.