Улагања заобилазила стадион „Ташмајдан”

„Ледену плочу и клизаљке на отвореном стадиону ,Ташмајдан’ замениће слободан простор намењен Београђанима и њиховој рекреацији – терен за такозване мале спортове и лопту.” Овако је у марту месецу 1978. године у „Политици” почео чланак о стадиону „Ташмајдан”, док данас, тридесетак година касније, слика терена није нимало весела – нема клизалишта, а ни игралишта. Акција „Таш је наш” коју су покренули Центар за ненасилни отпор и ученици Пете и Прве београдске гимназије, уз подршку Балканског фонда за локалне иницијативе и медијско покровитељство нашег листа, покушава да стадиону, који је сада ништа до ругло у строгом центру града, да нови сјај.

Многа улагања у објекте СРЦ „Ташмајдан” су, као по правилу, заобилазила стадион од кога је остала конструкцијска олупина. „Таш је наш” покушава да промени овакву ситуацију, а централна манифестација биће уприличена у суботу. Спортским и културним садржајем указаће на дугогодишњи проблем, а подршку ће дати и јавне личности попут глумаца Неде Арнерић, Бранка Цвејићаи музичара Зорана – Цанета Костића, фронтмена бенда „Партибрејкерс”.

Према речима Слободана Романића, управника стадиона „Ташмајдан”, у овај објекат одавно није улагано, а најнеопходнија је поправка трибина.

– Ништа конкретно још није урађено, али се процењује обим потребних грађевинских радова, на основу чега ће бити урађена студија. Трибине су у веома лошем стању, па захтевају детаљну реконструкцију и изолацију – објашњава Романић додајући да ученици Трговачке школе и даље користе стадион за часове физичког васпитања, премда о некој озбиљнијој спортској манифестацији нема говора.

Став градских власти о „случају Ташмајдан” јесте да је скоро обнављање преко потребно, али да га није реално очекивати, будући да захтева обимне радове. Аца Ковачевић, градски секретар за омладину и спорт, пре два дана посетио је овај спортско-рекреативни центар и разговарао са првим људима „Таша” о обнови стадиона.

– Објекат је у веома лошем стању и неопходна је комплетна анализа. Запослени на „Ташу” имају идеје да се стадион ускоро оспособи, али за то треба времена. Град ће помоћи колико буде у могућности да ово игралиште добије изглед налик осталим стадионима у Београду – каже Ковачевић.

Ташмајдан памти и боље дане. „Крштен” је комбинацијом турских речи што значи камен и мајдан – коп, рудник. Почетке бележи као каменолом, а како пише у монографији „Ташмајданске приче”, овај део града ушао је у историју престонице и по много чему другом. По ослобађању од немачке окупације Народни одбор Београда одлучио је да га претвори у велики парк.

Једно време на Ташмајдану је била разапета велика циркуска шатра, али нови период у животу бившег каменолома почео је педесетих година прошлог века, када је почела градња спортског стадиона.

Архитекта Михајло Јанковић добио је прву Октобарску награду управо за пројекат отвореног ташмајданског стадиона, а „Политика” је 4. октобра 1953. године објавила макету овог објекта.

СРЦ „Ташмајдан” почео је да ради као Предузеће за производњу леда. У време када фрижидери и замрзивачи нису постојали, домаћице су на ташмајданском стадиону куповале такозвани хигијенски лед.

Ташмајданско клизалиште званично је отворено у јануару 1954. године турниром за првенство Србије у хокеју, на коме је победио Партизан, а учествовали су још Црвена звезда, Спартак и Бечеј.

Према наводима „Ташмајданских прича”, на овом месту одржана је и прва европска корида ван Шпаније. Тореадор Луис Домингин је пред београдском публиком убио бика и касније га, заједно са домаћинима, појео у Скадарлији. На Ташу су концерте одржала и велика имена светске музичке сцене као што су Тина Тарнер, Елтон Џон и Реј Чарлс, а одиграна је и фудбалска утакмица популарних аутомобила „фића”.

Д. Вукотић

-----------------------------------------------------------

Одлична акустика

(/slika2)– Први концерт гледао сам управо на Ташу када ми је било 14 година, а ту смо организовали и прве свирке. Простор је прелеп и пропада наочиглед свих нас. Био сам по стадионима широм бивше Југославије и могу рећи да се на овом месту звук и енергија најбоље преносе, акустика је одлична, опрема се лако намешта. Ова акција треба да подстакне људе да размисле о томе зашто је овај простор пропао. Још више, треба да подстакне градске власти да задрже Таш и спасу га ако је могуће. Па половина функционера ДС-а што је сад на власти ишла је у Пету гимназију и порасла у овом крају. Таш је наша младост, ако спасемо Таш спасићемо и нас – каже Зоран – Цане Костић, вођа „Партибрејкерса”.

М. Л.