Цивиле чека 500 постеља на ВМА

После више од 15 година, цивили, односно осигураници Републичког здравственог осигурања требало би да добију могућност да се поново лече у Војномедицинској академији у Београду, само уз здравствену књижицу. Ово је ексклузивно за наш лист најавио министар здравља, професор др Томица Милосављевић. Директорка Републичког завода за здравствено осигурање Светлана Вукајловић јуче је за "Политику" прецизирала да је са ВМА уговорено да почетком наредне године један део својих капацитета, 500 болничких постеља, стави на на располагање цивилним осигураницима. Здравствене услуге су уговорене на исти начин и по истим ценама, као што се у овом тренутку уговара лечење пацијената у Клиничком центру Србије. Ови капацитети ће бити искоришћени за такозвани терцијарни ниво, дакле највиши ниво лечења, али и за потребе ургентне медицинске заштите, јер то је оно што недостаје цивилном здравству, с обзиром на преоптерећеност Ургентног центра.

– То за пацијенте значи лакше одобравање и равноправни одлазак на лечење на ВМА или у Клинички центар Србије, као што ће пацијенти моћи да бирају да ли помоћ лекара хоће да потраже у Ургентном центру КЦС или Ургентном центру ВМА, али до попуњавања капацитета – казала је Вукајловићева.

Уз ово, стиже и вест да је постигнут споразум између Министарства здравља и Министарства одбране, у којем учествује и Републички завод за здравствено осигурање, да се начини протокол о намерама у циљу стварања могућности за спајање фонда цивилног и војног здравственог осигурања. Војно осигурање у овом часу обухвата 190.000 осигураника, а цивилно више од седам милиона грађана. Како објашњава Светлана Вукајловић, тако ће се решити проблеми које имају војни осигураници, јер ће они моћи убудуће равноправно да користе услуге домова здравља, у местима где не постоје војномедицински заводи или где су велике гужве. С друге стране, цивилни осигураници биће равноправни да бирају да ли желе да се лече на ВМА. Тако би сви осигураници били изједначени у правима, наравно уз поштовање специфичности потреба војних активних осигураника, јер свака војска мора имати свој санитет и остало.

Цивили су до сада помоћ лекара на ВМА искључиво добијали ако су били спремни да прегледе и боравак плате из свог џепа, ако припадају привилегованом кругу високих функционера или истакнутих личности, или ако их је на лечење о свом трошку у ову установу послао Републички фонд, јер у цивилном здравству није било довољно капацитета па је здравствено особље ВМА прискакало у помоћ, али после претходно склопљеног договора и прецизног уговора о плаћању. Тако се у овом часу на хемодијализи на ВМА налази 65 цивила (од 3.800, колико их је укупно на хемодијализи у Србији) дневно се овде уради једна или две катетеризације срца и цивилним осигураницима, затим је договорена уградња 600 вештачких кукова, да би се смањила листа чекања на ову захтевну и сложену ортопедску хируршку интервенцију.

Врата ВМА затворила су се за цивиле, изненада, пре петнаестак година у време када су постеље попуњавали рањеници, а и остарели припадници чувене ЈНА, који су имали привилегију да се лече на ВМА, али и у свим другим војним здравственим објектима у Србији (ВМА у Нишу или Новом Саду). Добити упут који је оверила комисија републичког, дакле цивилног фонда, тада, али и сада, било је велико чудо. Због имиџа добро опремљене, а пре свега комфорне врхунске установе, са 1.200 постеља, болесничким собама, у којој свака има лични тоалет и тастере за позивање медицинске сестре, сви су желели да се лече на ВМА, али нису могли. Своја врата за цивиле, међутим, никада, ни на један дан, није затворио једино Национални центар за тровање.

Народ се на разне начине сналазио како да "на мала врата" уђе у ову установу и да се лечи и због дијагноза на које иначе не би имао право. Тако, на пример, ВМА је могла да прими цивилног осигураника као хитан случај, али је морала о томе, по протоколу, да извести Републички фонд у року од 24 сата и да затражи објашњење да ли да пребацује пацијента у неку цивилну установу или да га задржи. Неки су под формом хитног случаја тако успевали да добију место у "болници за привилеговане", али је било много случајева када је такав захтев за надокнаду трошкова на ВМА био одбијен, па је родбина пацијента морала да прикупи последњи динар за лечење.

Постигнута је сагласност да се овај цивилни и војни фонд споје у један, што би требало да се догоди почетком 2009. године.

--------------------------------------------------------------------------

Специјалистички преглед од 1.100 до 1.500 динара

ВМА је поново отворила своје амбуланте, операционе сале и болесничке собе, тако што је одредила дане када су у поподневним и вечерњим сатима лекари радили са цивилним болесницима до 22 сата. Цене знатно ниже него у приватним ординацијама привукле су многе грађане. Специјалистички преглед на ВМА кошта 1.100 или 1.500 динара, ако инсистирате да вас прегледа професор, а то је много ниже него у већини приватних ординација у Србији. За магнетну резонанцу на ВМА плаћа се 9.500 динара без контраста и 12.280 са контрастом, што је за хиљаду динара ниже него у дијагностичким центрима, мада су неке приватне ординације ову цену изједначиле са ценом ВМА.