Две школе дипломатије
Мадрид са великим опрезом бира речи и фразе како се односи са Венецуелом не би додатно искомпликовали, док је Колумбија на Чавесове отровне стреле одговорила равном мером. Резултат: Венецуела, по одлуци председника Хуга Чавеса прекида "све односе са суседом, све док је на челу Колумбије председник Алваро Урибе".
Две различите школе дипломатије подразумевају различите језике (иако се у све три државе користи исти, шпански језик) а у овом случају се показало да се више исплате манири старе Европе него латиска темпераментна свађа. Јер, због прејаких речи могла би бити "убијена" трговинска размена од четири милијарде долара , а могу да се у потпуности измене до сада испреплетени животи два латиноамеричка народа.
Шпанска влада сматра да је најновији иступ Уга Чавеса о "замрзавању" везе са Шпанијом док се краљ Хуан Карлос не извини "непрецизан" и да се њиме "не погоршавају нити побољшавају" тренутни односи који су пали на ниске гране откако је избио инцидент на ибероамеричком самиту у Сантјагу почетком новембра. Мадрид стога третира ову тему као пролазну епизоду, која "не погађа суштину" нити заслужује било какав званичан одговор. Овакав став је заузет пошто је амбасадор Венецуеле у Мадриду у контакту са званичницима из министарства спољних послова земље домаћина објаснио да је његов шеф говорећи о стављању односа "на лед" употребио "колоквијални речник".
Што се тиче другог дела Чавесове изјаве, захтева да се краљ Шпаније извини (зато што је на самиту у Сантјагу довикнуо Чавесу да "већ једном ућути"), о томе се у Мадриду уопште не говори, а министарство спољних послова труди се свим силама да краља искључи из ове непријатне приче. За сада, како преносе извори, ни хипотетички се не разматра могућност извињења.
Не одговарати на провокације
И када је реч о сусрету венецуеланског амбасадора са званичницима из министарства спољних послова, шпанска дипломатија труди се да не употреби реч која би озваничила или одредила неки степен протеста. Венецуелански амбасадор је "једноставно објаснио израз замрзавање", а тај термин примењен у дипломатским везама између две земље "није релевантан". Медији овакав став Мадрида тумаче као још један напор да се "не долива уље на ватру" и да се не одговара истом мером на провокације које долазе са друге стране Атлантика.
То не значи да се у Мадриду са симпатијама гледа на "Чавесове манипулације" и његов напор да из инцидента са краљем извуче максимални профит за своје спорне политичке циљеве. Уметност дипломатије је, како се истиче у уводнику "Паиса" да "пронађе пропорционални одговор који истовремено брани сопствене ставове и зауставља даљи раст тензије". Коментатор овог иначе независног листа даје за право шпанској влади што "не долива уље на ватру", под условом да се овај вербални напад не претвори у конкретна дела.
Са друге стране, истиче се да Шпанија са Венецуелом има потписане трговинске уговоре и да шпанске компаније легално раде, запошљавају раднике и инвестирају у свим латиноамеричким земљама па и у Венецуели. Уколико се ти уговори не испоштују или једнострано прекину, онда ће се "Венецуела наћи са друге стране закона, то ће озбиљно угрозити њен имиџ и утицати на све будуће инвестиције".
Утук на утук
Сасвим је супротно реаговала суседна Колумбија на Чавесову објаву "о замрзавању", због тога што је председник Алваро Урибе прекинуо његово посредништво у преговорима са злогласном герилом ФАРК око пуштања талаца. Истина, и Чавес је, објављујући "замрзавање" односа са суседом са којом дели две хиљаде километара дугу граничну линију, изговорио увреде на рачун колумбијског шефа државе. Назвао га је "гнусним лажовом" и оценио да "Колумбија заслужује бољег председника" јер он, како је додао, нема поверења ни у кога међу политичарима на власти у Боготи.
Не чекајући да дипломатија дође на посао у понедељак, одмах у недељу увече одговорио је равном мером колумбијски шеф државе прозивајући вођу у комшилуку за "империјалистичке амбиције на латиноамеричком континенту". Чавес би, рекао је Урибе, да у Колумбији на власт постави терористе. Све у страху да му не остане дужан, Чавес је одмах узвратио да је дошло време да се "демаскира председник Колумбије и његови патрони из Вашингтона"… Два латиноамеричка суседа иначе имају годишњи трговински промет од четири милијарде долара, да се не говори о милионима људи који су повезани породичним и пријатељским везама.
Али тек пошто су са обе стране испаљени најтежи калибри, у Колумбији се позива на мир и опрез, уз оцену да је међусуседска криза најтежа од 1987, кад Колумбија и Венецуела умало нису заиста заратиле. Бивши колумбијски председници и министри траже од двојице државника да промовишу "озбиљну и професионалну дипломатију" и да схвате да они нису обични грађани па да могу у своје име, не мислећи о последицама, да се вређају како им се свиди.
Неки све ове разлике међу званичницима и њиховим реакцијама на провокације повезују са различитим традицијама. Политичка увреда је део "богате културе Венецуеле" још од првих дана стечене независности, открива Франсиско Хавијер Перес, аутор књиге "Увреда у Венецуели". Од тада, како каже, потиче традиција да се политички противник дисквалификује увредом његове "мушкости". То се теже разуме на Иберијском полуострву навиклом на "џентлменске препирке" и на разговоре у рукавицама. Чавес их је, по мишљењима многих, све "оголио". Чак и самог краља. Други, пак, опет, мисле да се, пре свега, сам пред целим светом раскринкао.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


