Кртица звездане њушке

На истоку Северне Америке живи једна од најчуднијих животиња на свету – кртица која се од својих рођака разликује по томе што на врху њушке има израштај налик на звезду. Ова необична звезда подељена је на два симетрична дела и сачињена од 22 месната пипка, дугачка до четири милиметра. Када животиња, служећи се предњим шапама као лопатицама, копа подземне ходнике, пипци се савијају унапред, поклапајући њене ноздрве да у њих не би ушла земља. Међутим, када кртица крене у лов, околину испитује пипцима, покрећући их тако брзо да је њихово померање једва видљиво голим оком: њиховим врховима, препуним нервних завршетака, додирује и по 12 предмета у секунди.

Поред чула додира које је најосетљивије у свету сисара, ова јединствена животињица има и одличан слух. Пошто много времена проводи под земљом, зоолози сматрају да њене очи разликују само светлост и таму. Као код већине кртица, и њен дом се крије у мрежи тунела прокопаних у влажном тлу, чија укупна дужина може достићи 270 метара. Ископану земљу шапама избацује на површину, правећи кртичњаке који могу достићи висину од петнаестак центиметара.

За разлику од осталих северноамеричких рођака, ова кртица је љубитељ воде, па многи њени подземни ходници имају отворе испод површине језера и потока. Захваљујући крупним предњим шапама, налик на весла, одличан је пливач. На површини земље проводи више времена него друге кртице. Трчећи кроз мочварну вегетацију и високу ливадску траву, често користи стазице које су утабали пољски мишеви. Не мирује ни током зиме, када прокопава снег да би изашла из јаме и плива језерцима чија је површина окована ледом.

Храни се углавном бескичмењацима: црвима, глистама и пијавицама, док остатак њеног јеловника чине водени инсекти и њихове ларве. Пошто на површини земље проводи више времена од својих рођака, прети јој и већа опасност од грабљиваца – сова, соколова, лисица, творова, домаћих паса и мачака.

Пари се у пролеће, у марту и априлу, а мужјак и женка су верни једно другом само током једне сезоне: састају се у јесен, а растају убрзо после парења. Месец и по дана касније, у лоптастом „гнезду” под земљом, постављеном сувом травом и лишћем, на свет долази пет до седам голуждравих младунаца, дугачких око пет центиметара и тешких мало више од једног грама. У прве две недеље живота очи су им затворене, а уши и звезда на њушци слепљени уз главу. Уз мајчину бригу, осамосталиће се после месеца дана. Ако младунци угину, женка ће се поново парити како би извела још једно легло. Већ десет месеци по доласку на свет, младе кртице ће достићи дужину од двадесетак центиметара – мерене заједно са репом, и тежину од педесетак грама, и бити спремне да се паре како би добиле сопствено потомство.