Треба убити принца из бајке

Након периода страсне заљубљености многи постају разочарани. Управо та реч указује да су претходно били очарани. Корен тих речи су „чар” и „чарање”. Све то указује да су у заљубљивању били зачарани, подвргнути неком магијском поступку. Зато се и каже да је неко подлегао нечијим чарима. А где је магија, ту су и бајке.

Међу првим изворима који нуде слику и објашњење о томе шта је љубав јесу бајке и приче за децу, у облику приче, сликовнице или филма. Ако мало боље погледамо шта бајке поручују деци, љубав је у њима представљена као највећа сила, као принцип највећег добра. На пример у бајци „Успавана лепотица” принц је пољубио зачарану принцезу; у „Снежани и седам патуљака” принц пољупцем Снежану враћа у живот. Али не само да љубав може вратити некога из света мртвих, већ може помоћи да се нечији карактер позитивно промени. Тако, на пример у „Принцу жаби”, принцеза одвратног жапца пољупцем претвара у предивног принца, као и у бајци „Лепотица и звер”,у којој лепотицазвер претвара у принца. И у „Пепељузи” девојка која је дуго била шиканирана коначно налази љубав и постаје принцеза. Дакле, љубав има моћ да свакога претвори у принца или принцезу. То је појачано завршном реченицом на крају скоро сваке бајке: „А онда су они живели срећно све до краја живота”.

Представе о љубави се таложе у несвесном, одакле тихо делују као силе које управљају нашим љубавним животом и када одрастемо. Тешко је одредити утицај тих представа на нечији љубавни избор, очекивања од љубави и понашање у љубави. Али,чињеница је да велики број девојака и младих жена покушава да доживи бајку. Често су то особе које, и поред високог образовања и животног искуства, носе у себи оно што називамо унутрашњим дететом, девојчицу која још увек верује у бајке и која очекује да доживи „праву љубав”. А права љубав је тријумфална љубав, она је најмоћнија сила која побеђује неправду, болест и смрт, она доноси вечну срећу и највиша је животна вредност. А ко проживи живот и не доживи ништа слично, можда ће му бити криво што се и родио.

И зато је разочарање, иако непријатно, веома корисна емоција. Срећа настаје онда када остваримо своје жеље, а то је много лакше ако реалистично видимо себе, друге и свет.