Нужне мере на дужи рок

Влада Србије мора да размишља и о средњорочним решењима, односно каква ће привреда бити после изласка из кризе јер се краткорочним мерама само „гасе пожари” и прети нам још дубља рецесија.

То је једна од оцена учесника округлог стола на тему „Привредна и економска ситуација у земљи – могућа решења”. Сарадник Бечког института за међународне економске студије Владимир Глигоров оценио је да ће инфлација до краја године износити око шест одсто, што је, како је рекао, и природно јер се привреда већ налази у рецесији. На скупу који је организовала Асоцијација малих и средњих предузећа и Унија произвођача текстила, Глигоров је истакао да пад индустријске производње указује да је на делу рецесија и навео да, имајући у виду и друге параметре, није искључено да нам следи још један ребаланс али и корекција уговореног програма са ММФ-ом.Најављеним уштедама али и задржавањем рестриктивне монетарне политике, нови владин пакет мера смањиће укупну тражњу, што ће само по себи продубити рецесију, сматра Глигоров.

Он је оценио да оријентација владе ка доношењу краткорочних решења треба да се промени и да се размишља каква ће привреда Србије бити после изласка из кризе.

Према његовим речима, неке земље у централној Европи већ размишљају о средњорочним решењима и спроводе мере које подстичу конкурентност привреде.

Глигоров је рекао да отпуштања у јавном сектору нису довољна ако се не учини нешто на побољшању ефикасности администрације. „Ако се нешто не учини на ефикасности, држава ће имати потребу за тим људима које намерава да отпусти”, рекао је он.

Професор економије Миодраг Зец поздравио је заокрет владе ка смањивању јавне потрошње, али је указао да постоје многи пропусти.

Према његовим речима, и даље се наставља са праксом да држава брине о дужницима а не о повериоцима и зато је више дужника, чак и међу тајкунима јер су они у лагоднијој позицији од повериоца.„Овде добијају дужници, штедише губе. Ово је систем који не штити повериоца, а штити дужника”, оценио је Зец.

Он је изнео и процену да је оптималан број чиновника који треба да раде у администрацији 12.000, а да би крајњи циљ требало да буде њихово свођење на 8.000.Тај економиста је навео и да се морају уредити и јавна предузећа, односно утврдити коју школу треба завршити за обављање одређеног посла у тим предузећима, а „није згорег то урадити и за друга државна регулаторна тела, којих је преко стотину”.„Треба видети и где се утврђује транзициона цена менаџмента. Хајде да распишемо конкурс за директора ЕПС-а чија је плата 150.000 динара, па да видимо колико ће се људи пријавити” предложио је Зец.

Председник УО Уније произвођача текстила Милан Кнежевић поновио је да је потребно да се држава обрачуна са сивом економијом у којој је промет око четири милијарди евра, односно око 50 одсто укупног бруто домаћег производа.

Он је навео и да би држава могла да „намакне” додатне приходе, између осталог, и бољом контролом јавних набавки, легализацијом грађевинских објеката, као и увођењем прогресивне стопе пореза на добит за правна и физичка лица и проширењем лепезе пореских обвезника.

Бета