Партијска функција (ни)је јавна
Може ли председник Србије истовремено да буде и председник политичке партије и да ли је место шефа странке јавна функција, утврђивали су јуче посланици српског парламента више од пет сати, дебатујући о амандманима на владин Предлог закона о председнику Републике Србије. И док су опозиционари тврдили да председник Србије не може да буде и партијски функционер, Милан Марковић, министар за државну управу и локалну самоуправу, објашњавао је да може, јер страначка функција није јавна. Ово његово објашњење било је повод за ново спорење.
Чедомир Јовановић, лидер ЛДП-а, тражио је амандманом да се одредба која председнику Србије забрањује да обавља још неку јавну функцију, али се не каже коју, прецизира навођењем да је "она неспојива са функцијом председника странке, или било којом другом страначком функцијом". Александар Мартиновић (СРС) констатовао је да "политичке странке нису тајна друштва, ни масонске ложе, ни приватна удружења. Да јесу приватна удружења онда би и Народна скупштина била приватни скуп грађана, а знамо да у парламенту, од којег нема јавније институције, седе представници странака",
Министар Марковић поновио је да "функција у партији, у ужем смислу, није јавна функција", позивајући се и на одредбе Закона о спречавању сукоба интереса који "под јавним функцијама подразумева функције у државним органима и јавним предузећима". Марковић је додао да би, уколико се прихвати да је функција у странци јавна, тај став морао бити уграђен у срж система и "да га спроведемо од врха до доле, што значи да ни градоначелник не може бити страначки функционер". Јовановић је казао министру да је шокиран позивањем на Закон о спречавању сукоба интереса и додао да је "институција председника угрожена себичним интересима једне конкретне личности, једне странке и једне владе која почива на интерним себичлуцима". Министар Марковић је одговорио да не разуме зашто Јовановић говори са толико горчине о ДС-у, чији је потпредседник својевремено био.
Овај спор министра и лидера ЛДП-а пробао је да реши Драган Тодоровић (СРС) изразивши разумевање за министра Марковића: "Замислите да министар прихвати Чедин амандман, па то би била јерес за ДС, то би га коштало функције министра. Решење је да министар прихвати истоветни амандман Милетића Михајловића (СПС)." И Елвира Ковач (СВМ) подржала је Јовановићев амандман, али министар је остао при ставу да је он неприхватљив.
Дискусија Радована Радовановића (ЛСВ), који је пробао да убеди министра користећи пример предлога статута АП Војводине, који су припремили ЛСВ и СВМ, а по којем би и Војводина имала председника, "који не би смео бити и партијски функционер", изазвала је низ реплика о "аутономашима и сецесионистима".Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


