Улемековој супрузи забрањено да прода кућу

Специјално тужилаштво за борбу против организованог криминала доставило је суду захтев за привремено одузимање куће Милорада Улемека Легије у Улици Илије Стојадиновића 87 у насељу Филмски град. Александри Ивановић, Улемековој супрузи јуче је уручено решење специјалног тужиоца о забрани отуђења ове куће.

Суд ће, како је објаснила Маја Ковачевић, портпарол Специјалног суда, разматрати само захтев тужиоца за привремено одузимање ове куће. Тужилаштво не помиње другу Улемекову имовину, као што су рачуни у иностранству и стан у Атини, о чему се ових дана спекулисало у јавности.

„Суд треба да закаже рочиште на коме ће саслушати Улемека у присуству адвоката, као и Александру Ивановић и њеног пуномоћника, а потом ће бити донета одлука о захтеву. Тужилац Јован Пријић који ће водити поступак за одузимање имовине, сматра да је кућа стечена кривичним делом отмице и да је плаћена новцем од откупа Вука Бајрушевића” , рекла је Маја Ковачевић.

У захтеву се цитирају изјаве сведока сарадника и наводи из извештаја Пензијско-инвалидског осигурања”, рекла је Маја Ковачевић. Сведоци сарадници Дејан Миленковић Багзи и Зоран Вукојевић Вук као и оптужени Душан Крсмановић у току поступка против припадника „земунског клана” сведочили су да је од отмице Бајрушевића та група узела откуп од 1,5 милиона немачких марака, а да је Улемек за себе узео 500.000 марака. Наводи се и изјава сведока сарадника Љубише Бухе Чумета да је Улемек, када је добио новац, купио вилу у Улици Илије Стојадиновића 87.

У наредних неколико дана биће заказано рочиште које ће водити судија Милимир Лукић, који је био председник већа у поступку против „земунског клана”. Суд ће одлучити да ли ће прихватити захтев тужиоца, као и на који начин ће мера одузимања бити примењена, односно да ли ће Улемекова породица остати у кући или ће кућа бити запечаћена, а они исељени.

Како сазнајемо, Улемек је део виле од 600 квадрата у Филмском граду, која се састоји из три спојене куће, купио 1998. године. Тада је као радник на уговору у МУП-у Србије са платом од око 500 тадашњих марака, подигао кредит код Комерцијалне банке. Касније је под околностима које треба да расветли финансијска истрага, купио другу и трећу трећину овог здања, па је адаптацијом направљена целина. Друга трећина купљена је 2000. године, како се сумња, после отмице Бајрушевића. Легијина кућа, како сазнајемо, није укњижена, а плац на којем се налази води се као – празан.