Румунски принц се кандидује за председника

Од нашег дописника
Букурешт, 10. априла – „Само то нам је још требало па да румунски политички пејсаж постане потпун”, ускликнуо је Теодор Столожан, бивши премијер и други по рангу човек у владајућој Демократско-либералној странци, када је сазнао за сензационалну вест да је принц Раду Дуда – супруг принцезе Маргарете, проглашене за наследницу трона бившег краља Михајла Првог Хоенцолерна, који се у земљу вратио средином прошле деценије – јавно саопштио да жели да се на предстојећим председничким изборима (новембра 2009) кандидује за републиканског шефа државе.

Иако су ових дана сви рефлектори румунских медија окренути према бурним збивањима у суседној Молдавији, где је Румунија тешко оптужена за „веома заинтересовано” мешање у туђе ствари, иако су се телевизијски канали буквално усијали од бујице „открића” у вези са хапшењем Ђиђија Бекалија, једног од најбогатијих људи пониклих у транзиционо време, вест да „Принц Раду издаје монархију да би освојио републику” („Котидијанул”) пробила се у врх јавног интересовања као нешто „крајње необично”, „апсурдно”, „парадоксално”, али...голицаво занимљиво.

Било је неких наговештаја да се „у краљевској кући нешто закувава”, јер се принц Раду у неколико наврата појавио на ТВ екранима са својим оценама о стању у земљи. Истина, деловао је смирено, говорио крајње уопштено, скоро политички безазлено. Међутим, новинари су наћулили своје изоштрене уши када је у посету букурештанској краљевској палати „Елисабета” дошла Бетси Мајерс, извршни директор председничке кампање Барака Обаме. Како се сазнало, њу је довео овдашњи петролејски магнат Дину Патричу, утицајна личност у Национално-либералној странци, која не скрива своју приврженост идеји монархије.

Бетси Мајерс и принц Раду појавили су се заједно у једном телевизијском програму. Американки је, као случајно, постављено питање кога би она подржала у председничкој трци која се већ повела на румунском тлу. Уследио је сасвим неочекивани одговор: „Ја бих подржала принца Радуа.”

Као изненађен овим речима, принц је (који нема плаву крв) прозборио нешто што није искључивало могућност да и он сам уђе у председничку трку. Од тог тренутка догађаји су се брзо одвијали. У четвртак (9. априла) принц Раду је пред око 200 званица, међу којима су били и новинари, окупљених у дворишту краљевска палате, саопштио да је донео одлуку да се кандидује за председника Румуније.

 „Нисам изашао пред вас да обећам нека чуда...Моја кандидатура нема за сврху обнављање монархије...Ја нисам кандидат левице, нисам кандидат деснице, нисам политички кандидат...Нисам данас изашао пред земљу да бих бацио камен у било кога. Данас сам овде да камен спустим у темеље једне респектоване Румуније, за коју смо заборавили да је заслужујемо...” речи су принца. Одјекнули су аплаузи. Само се један старац громко брецнуо...

Наравно, одмах су кроз медије кренуле политичке и друге рачунице, намах су се огласиле многе јавне личности. Из недавних мерења јавног мњења произашло је да се свега 10 одсто Румуна изјашњава за монархију, а 90 за републиканско државно устројство. Имајући то у виду, принцу Радуу се дају мале шансе – негде између два и три процента.

На то његове присталице одговарају са...видећемо.

-----------------------------------------------------------

Глумац и пуковник

Раду Дуда, рођен 1960, пореклом је из града Јашија, на истоку Румуније. На букурештанском Институту за позоришну и филмску уметност дипломирао је 1984. До средине десете деценије прошлог века био је глумац у јашком Народном позоришту. У краљевску кућу ушао је 1996. женидбом са принцезом Маргаретом, једном од пет кћери краља Михајла ПрвогХоенцолерна. Маргарета је проглашена за наследницу трона.

По одлуци старешине немачке принчевске куће Хоенцолерн-Феринген, 1. јануара 1999. Раду Дуда је проглашен за принца, а 5. јануара 2005. додељено му је званично звање Његово краљевско височанство принц од Румуније.

Раду Дуда је 2002. дипломирао на Националном колеџу одбране и 2005. произведен у чин пуковника румунске војске. Докторирао је на букурештанској Националној војној академији. Једно време био је специјални изасланик румунске владе за питања европских интеграција.