А од богатих –30 милиона евра

Ма колико званичници истицали како ће терет кризе највише платити они који највише имају, кад се прочешљају очекивани приходи од 16 милијарди динара, мере које ће директно распалити по најдубљим џеповима у буџет ће улити свега три милијарде динара, односно око 30 милиона евра.

– То значи да или у Србији нема толико богатих или нам је евиденција лоша – сматра професор Јуриј Бајец, члан Економског савета премијера Мирка Цветковића.

– Мера која се конкретно односи на најбогатије чланове друштва предвиђа повећање пореских стопа на имовину и луксуз, где се убрајају и авиони, јахте и виле. Међутим, судећи према очекиваним приходима од три милијарде динара, ми смо, изгледа, врло сиромашно друштво, које има танак слој богатих људи. Свуда у свету је пореска политика тако дефинисана да они који највише имају највеће порезе и плаћају, а код нас се, доношењем нових мера, принцип такозваног прогресивног пореза сада успоставља – сматра Бајец.

Иначе, новим мерама влада је предвидела да приходе у буџету до краја године повећа за 16 милијарди динара. И то тако што ће повећањем акциза на бензин за два динара и на дизел за четири динара по литру у државну касу до краја године улити пет милијарди динара. Бајец сматра да предлагачи морају у обзир да узму и такозвану еластичност тражње, односно да се у рачуници очекиваних прихода не сме превидети чињеница да ће кад гориво поскупи поједини возачи почети мање да возе. Такође, у плану за економску стабилизацију предвиђено је и увођење привремене таксе од 10 одсто за потрошене импулсе у мобилној телефонији. Наш саговорник сматра да ће ова мера само индиректно погодити оне који највише имају, јер се претпоставља да најбогатији најдуже телефонирају. Међутим, Бајец сматра да ће ово ударити и на кућне буџете оних родитеља који имају тинејџере, који се такође олако лате телефонске слушалице. Око пет милијарди динара прихода очекује се и од привремене накнаде на дивиденде и друге приходе.

Проблем, међутим, може да настане када убирање ових пореза дође на дневни ред. Јер, судећи према нашој пореској политици, не постоји јасна дефиниција тога шта се у Србији сматра луксузом. Тако се не зна ни који аутомобил, ни каква кућа, па ни колика јахта значи да неко треба да плати већи порез. С обзиром на то да ове мере морају да се уграде у планирани ребаланс буџета, то значи да је пред оперативцима у Министарству финансија велики посао који ће морати да заврше у кратком временском року.

– Није исто када неко има кућу од 100 квадрата на Дедињу и кад је неко власник исте квадратуре, али у неком селу у Војводини. Такође, није исто ако неко вози ауто од 2.000 кубика који је купљен прошле године и кад је неко власник четвороточкаша исте кубикаже, али знатно старијег. Опет, мора се узети у обзир и величина јахте. А када је о авионима реч, мислим да ће приходи бити симболични, јер ће се испоставити да и нема баш много таквих летелица у Србији – каже наш саговорник.

Професор Милојко Арсић, такође један од премијерових економских саветника, сматра да ће стручњаци у Министарству финансија, без обзира на кратак временски рок, имати довољно времена да изграде механизме наплате оваквих пореза.

– Неке од намета је заиста једноставно прикупити. Такве су, на пример, дажбине на аутомобиле. Углавном се укрсте подаци о кубикажи и подаци о старости возила. Опет у неким развијеним земљама је кубикажа једини критеријум, јер се сматра да стара возила више загађују околину, па зато њихови власници морају да плате већи порез. Успостављање механизама за прикупљање пореза на имовину ићи ће мало теже, јер ће морати да се укрсти неколико критеријума. Од локације на којој се некретнина налази, преко старости објекта па до тога колико чланова у кући која прелази сто квадрата живи. Опет, многе земље су то већ урадиле, па туђа искуства у овом случају могу да нам буду од помоћи – објашњава Арсић.

Према његовим речима, прогресивно опорезивање је међу економистима у свету предмет широке расправе. Тако заговорници ове врсте намета истичу да је то добар метод за смањење економских неједнакости, док противници тврде како такав порез гуши тржишну економију и дестимулише власнике капитала.

– Није Србија изузетак по томе што овде постоји врло мало богатих људи. Тако је свуда у свету. Обично и прогресивна пореска политика не захвата само најбогатије слојеве, већ мало загребе и у средњу класу – каже Арсић.

Он додаје да овакве мере не доносе веолики приход, већ обично носе неку социјалну поруку, односно служе да власт грађанима покаже како успоставља систем праведности и равнотеже. Арсић упозорава и на то да се у Србији често догађа да људи мешају приватну имовину богаташа са имовином његове фирме. Обично имовина компаније далеко превазилази имовину њеног власника и ту треба правити јасну разлику.

Аница Николић

------------------------------------------------------------------------------------

Општине нису спремне за додатно опорезивање

Кад је реч о додатном опорезивању имовине, односно луксузних кућа, могу искрснути проблеми јер 70 одсто општина није почело са администрирањем пореза на имовину у статици. Оне нису у потпуности припремљене, било технички, било кадровски, за опорезивање имовине, каже Зоран Васић, помоћник директора Пореске управе.

– Опорезивање имовине од 1. јануара ове године у потпуности је прешло у надлежност локалне самоуправе. По нашим сазнањима тај порески облик почело је да администрира тек 30 одсто општина.

Када је реч о наплати пореза на имовину према важећем Закону и пристизању прихода у општинске буџете по том основу, проблема ипак нема и поред тога што све јединице локалних управа нису оспособљене за тај посао. Јер, у свих тих 70 одсто случајева постоји решење Пореске управе о порезу за 2008. године. Према закону, уколико се не донесе решење у текућој години порез се плаћа према претходно донетом решењу у роковима који су прописани.

– У делу када је потребно утврдити неку додатну обавезу појављује се аутоматски проблем јер те општине немају службу која то ради – каже Васић.

Р. С.