Фототипско издање Вукове "Данице"

ИЗДАВАЧКИ ПОДУХВАТ
Вукова Даница појавила се у тренутку када је српска периодика после периода замирања (престанак излажења Давидовићевог Забавника и гашење његових Новина српских) изнова оживљавала. Тада креће Летопис Матице српске, а Вук, којега су други значајни послови омели да на Копитарево инсистирање преузме Новине српске, објављује 1. аугуста 1825. оглас за своју Даницу за 1826. у којем наговештава да ће се у њој "наћи штогођ, што ће бити вриједно да се чита и послије нас". Издавао га је наредне четири године, а после прекида, Даница се појавила тек за 1834. годину.
Из рукописног нацрта сазнајемо да је припремао и Даницу за 1835. и да је у њој требало да се нађу народне приповетке, прилог о трећој години војевања против дахија, описи Студенице и Жиче, прилог "Главна свршивања глагола српског језика". Али, Давидовић опет наставља са издавањем свог Забавника (1833) и у Крагујевцу издаје од 1834. Новине српске, а Павле Стаматовић увелико конкурише својим забавником Серпска пчела. Иако је објављено само пет годишта Данице, она је остала узор таквог издавачког подухвата, у традицији најбољих српских забавника, алманаха и календара, која започиње Орфелиновим Календаром из 1766, па се наставља Давидовићевим и Вуковим забавницима, Хаџићевом Голубицом, Годишњаком Данила Медаковића, Орлом који је дуго био синоним српских календара итд.

Српски Плутарх

Традицију српске књижевне периодике прве половине 19. века одређују периодична гласила која су истовремено била и огледало српске традиције, културе и књижевности, али и огледало уредника. Вук је у свом забавнику Даници оба та огледала учинио биљурним. С једне стране пред нама је, данас, фототипијом враћено у живот свих пет годишта његове националне читанке, огледала тадашње Србије која је обнављала своју државност, нудила се европској заједници као посебност историјска, језичка, стваралачка, а с друге стране било је то огледало Вука Караџића, гласило готово у целини испуњено оним његовим делом које је на најбољи начин сведочило о обнови српске државе и српском народу, о његовој новој историји, о његовој прошлости, о његовом језику и писму, о његовим обичајима, о географском простору који заузима.

Истовремено, у својој Даници Вук показује велику свест о потреби културног обједињавања свих Срба који су тада живели у оживљеној и пуној полета матици, са оним из других царстава и расејања. Зато, када објављује народне епске песме, он у Даницу уноси само четири, али то су: песма о највећим српским јунацима Марку Краљевићу и Милошу Обилићу ("Марко Краљевић и вила"), ускочка "Ускок Караман", "Срби у Донаверту", песма о ратовањима Срба граничара, и "Женидба Јове Будимлије" у којој се пева о животу Срба у Аустријском царству.

Нимало случајно Вук баш у Даници објављује прилог "Из огледа српског буквара". Како би истакао значај писма и писмености за српски народ вели: "Што су гођ људи на овоме свијету измислили, ништа се не може испоредити с  п и с м о м. Пријатељу или знанцу своме, који је на далеко преко бијела свијета, послати мисли своје на комаду артије; читати, што су други писали прије двије иљаде година, и написати, да могу други послије неколико иљада година читати; то је наука, која ум љуцки готово превазилази, и могло би се рећи, да је онај, који је први њу измислио, био више Бог, него човек. Писмо је отворило пут уму љуцком, да се приближи к Богу по могућству своме".

А народне песме у Даници објављује пре свега зато што је "у нашијем народнијем пјесмама за нас најдрагоцјенија чистота и сладост нашега језика", што су оне које се уз гусле певају "содржале, и сад у народу простом содржавају, негдашње битије Сербско, и име".

Вук управо у Даници исказује свест да многе послове први започиње на прави начин. Тако у уводу "Почетка описанија српски намастира" он истиче да је описаније манастира Овчара и Каблара почетак значајног посла, да треба да се опишу сви српски манастири, да паметноме и ученоме не треба доказивати "како би таково описаније ови драгоцјени остатака наше старине и једини чувара и стубова нашега закона и досадашњега књижества било важно и полезно не само за нас Србе, него и за остале све народе".

Баш у Даници он започиње са описима првих година Српског устанка, објављује житија знатних Србаља у Србији свога времена, свестан да српски народ тражи свог Плутарха. Зато без препотенције, хладне главе ставља у наднаслов житија: "Као српски Плутарх". Свестан је да су житија поједини људи врло скопчана с историјом народа њиова, јер се у њима назначују млоге ситнице, које се у историји не могу поменути, а опет јој велику свјетлост дају. У Даници објављује "Житије Ајдук-Вељка Петровића", ремек дело историјске прозе.

О актуелности Вукове Данице најбоље сведочи прилог о законима објављен 1834, годину дана после гласовитог Вуковог писма упућеног књазу Милошу, у којем осуђује његово самовлашће. Прилог се нимало случајно не завршава поруком: "Није доста законе само имати, него се морају и држати".

Увођење Срба у Европу

У преписци, док је издавао Даницу, много је редака посветио свом забавнику. Од 1825. до 1834. у 279 писама које размењује са 69 најзначајнијих личности тога времена, говори се о Даници. Преглед пренумераната на Вуков забавник показује колики је био домет ове публикације. У пуној мери покривао је центре српске књиге: Нови Сад, Земун, Пешту, Беч, Трст, Темишвар. По Вуковом забавнику добила је 1835. године име и Гајева Даница. У њој је Гај прештампао из Вуковог забавника прилог "Прва и друга година српског војевања на дахије".

Стизао је на дворове и у академије диљем Европе: Петербург, Москва, Одеса, Лондон, Берлин, Праг, Краков. Преко ове књиге Вук је упознавао Европу са српским народом и уводио Србе у заједницу европских народа. У научним часописима објављивани су преводи прилога из Данице, народне песме, описи народних обичаја и живота српског народа, географски опис обновљене Србије. Вук се хвалио управо због тога да његов забавник стиже чак до Кавказа и до Филаделфије.

Када је у Вуковој задужбини покренута 1994. године Даница били смо свесни свега што је Вукова Даница значила у свом времену, били смо свесни опасности великог узора, да га не треба оживљавати, већ да је довољно само следити његове трајне поруке. Зато су фототипска издања Вукове Данице смештена у кутију облика нове Данице коју издаје Вукова задужбина.

Даница Вукове задужбине окренута је свом времену, обнови српске државе у 21. веку, али у њој куца као срце та "мала" књига за народ, национална читанка Вука Караџића.