Случај руског хероја

Сулим Јамадајев – командант једног чеченског батаљона, учесник рата у Јужној Осетији одликован орденом хероја Русије – убијен је недавно на мафијашки начин у Емиратима, усред Дубаија, а шеф полиције тог града који је истражио случај дао је у уторак исказ и за убиство осумњичио Адама Делимханова, депутата Државне думе (с листе руске владајуће партије) и, што је можда важније, уз то и најближег сродника неприкосновеног владара Чеченије председника Рамзана Кадирова.

Полицајац је изјавио да ће захтевати изручење осумњиченог, а уколико се Делимханов не појави, обећао је да ће затражити помоћ Интерпола.

Свако крваво дело је нека криминална прича, али заплет овог недела, као да има печат оне  антологијске. Убица, ма ко да је то био, оставио је на пример уз тело жртве врло оригиналан „потпис” – пиштољ с позлатама и сако „армани”. Коме је одаслата, и шта садржи таква у сваком случају изазовно „срочена” порука? 

Даље, Сулим није једини убијени Јамадајев. Једва да има више од пола године откако је у Москви усмрћен и најстарији од његове браће, Руслан. (У „мерцедесу С-500” чије је стакло армирано, али несрећно по возача, у кобном тренутку пред семафором, било је спуштено.) А и Руслан је био херој Русије!

Пажња јавности подстакнута убиствима окреће се све више Кадирову. Јамадајеви и Кадирови су чеченска племена у сродству. Током другог рата с Русијом (1999) и једни и други су сложно променили страну, пропустивши федералне трупе кроз свој Гудермес, после чега је лако узет Грозни. Заузврат, Кадировима је препуштена власт у републици, а Јамадајевима је допуштено да са својим наоружаним, али Москви лојалним, следбеницима остану у чеченској бази „Исток”, али потчињени руском ресору одбране.

„Кадировцима” су пак препуштени безбедносни сектори „Север” и „Југ”, пошто њих има неколико хиљада, а до последњег су заветовани на верност Кадирову лично. Тај неприкосновени ауторитет команданта међу бившим муџахединима омогућио је Кадирову да сада он (после атентата и убиства Кадироваоца) обећа лојалност тадашњем председнику Путину – те је, филигрански прецизном равнотежом различитих положених улога и различитих повучених добити, досегнуто стање названо „решењем чеченског питања”.

Убиством већ и другог Јамадајева заредом тај филигрански рад се изгледа излаже опасности.

Трачак међусобне суревњивости два клана указао се на површини још априла 2008, када се колона од педесетак лимузина Кадирова и пратње скоро сударила с конвојем војних возила Сулима и Барудина, трећег од четворице Јамадајева. Зауставили су се челом у чело, као на брвну, а без воље било једних било других да уступе пролаз. „Дијалог” је почет паљбом и било је убијених.

Учестали су, сведоче руске новине, изрази претераног осећаја силине, ако не и осионости председника Кадирова, па то доводи у питање сроднички мир два племена. А онда и два од три сегмента „решеног чеченског питања”.

Некакав „предзнак” да је то можда баш тако приспео је и из Кремља – дабоме, уколико се одбијање руског Савета безбедности да огласи прекид контратерористичких операција у Чеченији објасни убиством Јамадајева. Прекид операција подразумевао би повлачење двадесет хиљада федералних војника. Такође и расформирање етнички чистих чеченских јединица, потчињених Министарству одбране. На пример, оних под командом Јамадајевих.Кадиров се надао и говорио да је одлука о прекиду операција готова ствар! Ипак, сада више није.

Као и у сваком кримићу, тако и у овом с Јамадајевима, тражи се неки мотив учињеног дела. Због чега би Јамадајеви сметали Кадирову? Новине које о томе пишу нагађају да се председник Чеченије прибојава да му Кремљ у неком тренутку не пронађе замену. Пречести су његови владарски хирови, а на другој страни прати га да је „под заштитом Путина”. Од не сасвим јасног увида у трошење федералних фондова за обнову, до недавног јавног одобравања егзекуције жена одродбине, због тобоже неморалног понашања. То баш и не мора годити Путину. Имати таквог протежеа, и још говорљивог, непријатно је.

Сулим је могао бити конкурент. Било како било, отпутовао је из Чеченије склањајући се од Кадирова. И није једини, а ни једини такав убијени. Чак и у иностранству. Упитан, Кадиров је коментарисао да је Сулим био „криминалац”, склон киднаповању људи – а да је, напротив, Делимхановњегов прави брат и његова десна рука. Делимханова траже, рачунајући да ће тиме оцрнити њега, Кадирова.

Москва посматра случај као да је се смрт хероја Јамадајева не тиче. Не жури да коментарише. Једни пишу, чека документацију. А други, поштује договор – да је се унутарчеченске ствари не тичу.