Slučaj ruskog heroja

Sulim Jamadajev – komandant jednog čečenskog bataljona, učesnik rata u Južnoj Osetiji odlikovan ordenom heroja Rusije – ubijen je nedavno na mafijaški način u Emiratima, usred Dubaija, a šef policije tog grada koji je istražio slučaj dao je u utorak iskaz i za ubistvo osumnjičio Adama Delimhanova, deputata Državne dume (s liste ruske vladajuće partije) i, što je možda važnije, uz to i najbližeg srodnika neprikosnovenog vladara Čečenije predsednika Ramzana Kadirova.

Policajac je izjavio da će zahtevati izručenje osumnjičenog, a ukoliko se Delimhanov ne pojavi, obećao je da će zatražiti pomoć Interpola.

Svako krvavo delo je neka kriminalna priča, ali zaplet ovog nedela, kao da ima pečat one  antologijske. Ubica, ma ko da je to bio, ostavio je na primer uz telo žrtve vrlo originalan „potpis” – pištolj s pozlatama i sako „armani”. Kome je odaslata, i šta sadrži takva u svakom slučaju izazovno „sročena” poruka? 

Dalje, Sulim nije jedini ubijeni Jamadajev. Jedva da ima više od pola godine otkako je u Moskvi usmrćen i najstariji od njegove braće, Ruslan. (U „mercedesu S-500” čije je staklo armirano, ali nesrećno po vozača, u kobnom trenutku pred semaforom, bilo je spušteno.) A i Ruslan je bio heroj Rusije!

Pažnja javnosti podstaknuta ubistvima okreće se sve više Kadirovu. Jamadajevi i Kadirovi su čečenska plemena u srodstvu. Tokom drugog rata s Rusijom (1999) i jedni i drugi su složno promenili stranu, propustivši federalne trupe kroz svoj Gudermes, posle čega je lako uzet Grozni. Zauzvrat, Kadirovima je prepuštena vlast u republici, a Jamadajevima je dopušteno da sa svojim naoružanim, ali Moskvi lojalnim, sledbenicima ostanu u čečenskoj bazi „Istok”, ali potčinjeni ruskom resoru odbrane.

„Kadirovcima” su pak prepušteni bezbednosni sektori „Sever” i „Jug”, pošto njih ima nekoliko hiljada, a do poslednjeg su zavetovani na vernost Kadirovu lično. Taj neprikosnoveni autoritet komandanta među bivšim mudžahedinima omogućio je Kadirovu da sada on (posle atentata i ubistva Kadirovaoca) obeća lojalnost tadašnjem predsedniku Putinu – te je, filigranski preciznom ravnotežom različitih položenih uloga i različitih povučenih dobiti, dosegnuto stanje nazvano „rešenjem čečenskog pitanja”.

Ubistvom već i drugog Jamadajeva zaredom taj filigranski rad se izgleda izlaže opasnosti.

Tračak međusobne surevnjivosti dva klana ukazao se na površini još aprila 2008, kada se kolona od pedesetak limuzina Kadirova i pratnje skoro sudarila s konvojem vojnih vozila Sulima i Barudina, trećeg od četvorice Jamadajeva. Zaustavili su se čelom u čelo, kao na brvnu, a bez volje bilo jednih bilo drugih da ustupe prolaz. „Dijalog” je počet paljbom i bilo je ubijenih.

Učestali su, svedoče ruske novine, izrazi preteranog osećaja siline, ako ne i osionosti predsednika Kadirova, pa to dovodi u pitanje srodnički mir dva plemena. A onda i dva od tri segmenta „rešenog čečenskog pitanja”.

Nekakav „predznak” da je to možda baš tako prispeo je i iz Kremlja – dabome, ukoliko se odbijanje ruskog Saveta bezbednosti da oglasi prekid kontraterorističkih operacija u Čečeniji objasni ubistvom Jamadajeva. Prekid operacija podrazumevao bi povlačenje dvadeset hiljada federalnih vojnika. Takođe i rasformiranje etnički čistih čečenskih jedinica, potčinjenih Ministarstvu odbrane. Na primer, onih pod komandom Jamadajevih.Kadirov se nadao i govorio da je odluka o prekidu operacija gotova stvar! Ipak, sada više nije.

Kao i u svakom krimiću, tako i u ovom s Jamadajevima, traži se neki motiv učinjenog dela. Zbog čega bi Jamadajevi smetali Kadirovu? Novine koje o tome pišu nagađaju da se predsednik Čečenije pribojava da mu Kremlj u nekom trenutku ne pronađe zamenu. Prečesti su njegovi vladarski hirovi, a na drugoj strani prati ga da je „pod zaštitom Putina”. Od ne sasvim jasnog uvida u trošenje federalnih fondova za obnovu, do nedavnog javnog odobravanja egzekucije žena odrodbine, zbog tobože nemoralnog ponašanja. To baš i ne mora goditi Putinu. Imati takvog protežea, i još govorljivog, neprijatno je.

Sulim je mogao biti konkurent. Bilo kako bilo, otputovao je iz Čečenije sklanjajući se od Kadirova. I nije jedini, a ni jedini takav ubijeni. Čak i u inostranstvu. Upitan, Kadirov je komentarisao da je Sulim bio „kriminalac”, sklon kidnapovanju ljudi – a da je, naprotiv, Delimhanovnjegov pravi brat i njegova desna ruka. Delimhanova traže, računajući da će time ocrniti njega, Kadirova.

Moskva posmatra slučaj kao da je se smrt heroja Jamadajeva ne tiče. Ne žuri da komentariše. Jedni pišu, čeka dokumentaciju. A drugi, poštuje dogovor – da je se unutarčečenske stvari ne tiču.