Политичка одлука укида визе

Глобална економска криза може позитивно да се одрази на Србију и њену европску интеграцију, јер ће Европска унија настојати да предупреди пребацивање финансијске нестабилности са периферије Европе ка њеном центру, каже Душан Рељић, истраживач Немачког института за међународне односе и безбедност.

Рељић, у разговору за „Политику”, објашњава да је сада међуозбиљнијимпроблемима ЕУ како да стабилизује аустријске, италијанске и неке друге банке које су на простору источне и југоисточне Европе уложиле велики новац, а за који се боје да неће бити враћен. ЕУ ће, заправо, настојати да спречи ризик од тога да нека мала банка не може да подмири своја потраживања и да онда дође до ланчане реакције.

Да ли се у таквој ситуацији може очекивати да до краја године буде донета одлука о укидању виза за грађане Србије?

Убеђен сам да је укидање виза у већој мери политичка одлука, а у мањој мери технички проблем. Уосталом, као и начелна одлука о даљем проширењу ЕУ. Пријем у ЕУ, још од њеног настанка с циљем да обухвати послератну Немачку, увек је првенствено служио циљу да се предупреде нови сукоби и ојача безбедност на континенту. На основу тог интереса примљене су својевремено Шпанија, Португалија, Грчка, па и све бивше чланице Варшавског уговора. Судбина Лисабонског уговора је важна, али не пресудна.

Да ли то значи да пре решења судбине Лисабонског уговора на референдуму у Ирској не очекујете помак ка визној либерализацији за земље западног Балкана?

Не. Мислим да ту постоји чак и могућност политичке компензације.Уколико нема никаквог напретка око Лисабонског уговора и нема нaпретка у вези са ширењем ЕУ, могуће је да превлада мишљење: хајде да покажемо било какав симболички гест и да укинемо визe. Онда ће да настане сучељавање међу земљама ЕУ којим земљама на Балкану треба укинути визе. А ту опет неће бити приоритетни технички и правни разлози, већ политички разлози. Рецимо, да ли Македонија и Црна Гора, зато што су признале Косово, заслужују награду. Или да не ваља делити Србију од Босне и Херцеговине, јер би босански Срби могли да похрле да узимају пасоше Србије. Босански Хрвати ионако већ имају пасоше Хрватске па им нису потребне визе за ЕУ.

Али, ЕУ ће у току ове године бити заокупљена и изборима за европске институције и економском кризом. Колико ће се то одразити на либерализацију визног режима?

Неће се одразити, јер на Западу у суштини не постоји страх од тога да ће у случају либерализације визног режима да наступи стампедо и да ће сви да дођу и траже посао. Треба узети у обзир и то да земље западног Балкана чине четири одсто становништва ЕУ у овом тренутку. Нигде у Европи није толики демографски губитак као на западном Балкану. Тако да неког изразитог миграционог притиска, опет са изузетком Албанаца, нема. Могућно је, додуше, да ће они који су у најгорем положају, а то су Роми, почети, као и из Румуније, Бугарске и Мађарске, да у већој мери траже посао на Западу, али становништво које има некакав иметак, било какав посао и породицу, неће у некој већој мери. Уосталом, радно законодавство у већини земаља ЕУ спречава легално запошљавање грађана „трећих држава”.

Неки претпостављају да ћеАлбанци са Косова, који су једна од најризичнијих групација што се тиче миграција и организованог криминала, желети да добију српски пасош како би лакше путовали у земље ЕУ. Може ли таква могућност да утиче на одлуку о либерализацији визног режима са Србијом?

Не верујем да ће то пуно утицати на одлуку о укидању виза. А неће ни бити толико Албанаца који ће хтети да узму српске пасоше.