Politička odluka ukida vize

Globalna ekonomska kriza može pozitivno da se odrazi na Srbiju i njenu evropsku integraciju, jer će Evropska unija nastojati da predupredi prebacivanje finansijske nestabilnosti sa periferije Evrope ka njenom centru, kaže Dušan Reljić, istraživač Nemačkog instituta za međunarodne odnose i bezbednost.

Reljić, u razgovoru za „Politiku”, objašnjava da je sada međuozbiljnijimproblemima EU kako da stabilizuje austrijske, italijanske i neke druge banke koje su na prostoru istočne i jugoistočne Evrope uložile veliki novac, a za koji se boje da neće biti vraćen. EU će, zapravo, nastojati da spreči rizik od toga da neka mala banka ne može da podmiri svoja potraživanja i da onda dođe do lančane reakcije.

Da li se u takvoj situaciji može očekivati da do kraja godine bude doneta odluka o ukidanju viza za građane Srbije?

Ubeđen sam da je ukidanje viza u većoj meri politička odluka, a u manjoj meri tehnički problem. Uostalom, kao i načelna odluka o daljem proširenju EU. Prijem u EU, još od njenog nastanka s ciljem da obuhvati posleratnu Nemačku, uvek je prvenstveno služio cilju da se preduprede novi sukobi i ojača bezbednost na kontinentu. Na osnovu tog interesa primljene su svojevremeno Španija, Portugalija, Grčka, pa i sve bivše članice Varšavskog ugovora. Sudbina Lisabonskog ugovora je važna, ali ne presudna.

Da li to znači da pre rešenja sudbine Lisabonskog ugovora na referendumu u Irskoj ne očekujete pomak ka viznoj liberalizaciji za zemlje zapadnog Balkana?

Ne. Mislim da tu postoji čak i mogućnost političke kompenzacije.Ukoliko nema nikakvog napretka oko Lisabonskog ugovora i nema napretka u vezi sa širenjem EU, moguće je da prevlada mišljenje: hajde da pokažemo bilo kakav simbolički gest i da ukinemo vize. Onda će da nastane sučeljavanje među zemljama EU kojim zemljama na Balkanu treba ukinuti vize. A tu opet neće biti prioritetni tehnički i pravni razlozi, već politički razlozi. Recimo, da li Makedonija i Crna Gora, zato što su priznale Kosovo, zaslužuju nagradu. Ili da ne valja deliti Srbiju od Bosne i Hercegovine, jer bi bosanski Srbi mogli da pohrle da uzimaju pasoše Srbije. Bosanski Hrvati ionako već imaju pasoše Hrvatske pa im nisu potrebne vize za EU.

Ali, EU će u toku ove godine biti zaokupljena i izborima za evropske institucije i ekonomskom krizom. Koliko će se to odraziti na liberalizaciju viznog režima?

Neće se odraziti, jer na Zapadu u suštini ne postoji strah od toga da će u slučaju liberalizacije viznog režima da nastupi stampedo i da će svi da dođu i traže posao. Treba uzeti u obzir i to da zemlje zapadnog Balkana čine četiri odsto stanovništva EU u ovom trenutku. Nigde u Evropi nije toliki demografski gubitak kao na zapadnom Balkanu. Tako da nekog izrazitog migracionog pritiska, opet sa izuzetkom Albanaca, nema. Mogućno je, doduše, da će oni koji su u najgorem položaju, a to su Romi, početi, kao i iz Rumunije, Bugarske i Mađarske, da u većoj meri traže posao na Zapadu, ali stanovništvo koje ima nekakav imetak, bilo kakav posao i porodicu, neće u nekoj većoj meri. Uostalom, radno zakonodavstvo u većini zemalja EU sprečava legalno zapošljavanje građana „trećih država”.

Neki pretpostavljaju da ćeAlbanci sa Kosova, koji su jedna od najrizičnijih grupacija što se tiče migracija i organizovanog kriminala, želeti da dobiju srpski pasoš kako bi lakše putovali u zemlje EU. Može li takva mogućnost da utiče na odluku o liberalizaciji viznog režima sa Srbijom?

Ne verujem da će to puno uticati na odluku o ukidanju viza. A neće ni biti toliko Albanaca koji će hteti da uzmu srpske pasoše.