Херој Владимир Грандић

Полицајац Владимир Грандић је херој. Данас, када српско друштво уништавају криминал и корупција, у временуу којемје упутнода се склониш са стране и правиш се као да ништа ниси видео,ни чуо, Владимир Грандић је урадио нешто што би ретко ко учинио. Сам је јурио четворицу пљачкаша који су,схватившида не могу да му умакну,пуцали уњега. Грандић, иако смртно погођен, успео је да ухапси двојицу њих. Колико би његових колега исто тако поступило?

За Владимира Грандића се може рећи да је био човек који је одлично знао разлику између доброг и лошег. Није могао немо да посматра како се криминалци с чарапама на глави богате на рачун народа, а затим „перу” своје биографије, постајући „угледни бизнисмени”. Био је спреман да ризикујеживот за такву борбу. Није му сметала плата, ужасно мала у односу на ризик са којим се свакодневно сусретао.Чак му није сметала ни чињеница да су га грађани вређали и омаловажавали, што је, нажалост, постало правило у данашњем друштву.

Грандић је настрадао, изгубио битку, а иза њега је остала његова невенчана супруга.У седмом месецу трудноће. Тај наизглед биографски податак отвара једно далеко битније питање: шта ћемо, као друштво, учинити за ту унесрећену жену и њихово нерођено дете?

Хоћемо ли дозволити да то што Владимир Грандић није био званично ожењен определи будућност његове супруге и детета? Хоће ли супруга и дете остати на улици, без икакве помоћи државе и друштва, само зато што нису имали формални папир који издаје матичар?

Или ће држава ипак заборавити те правно-формалне зачкољице и омогућити онима који су остали иза хероја Грандића да живе достојно и са поштовањем, онако како би то требало да буде? Хајде да сви верујемо у ово друго. Тиме ће се, између осталог, показати и доказати да овај саобраћајни полицајац није настрадао узалуд и да држава ипак зна да води рачуна о својим херојима.

Пример Владимира Грандића показује и колико се полицајци, незаслужено, лоше котирају на друштвеној лествици, али и колико припадници МУП-а не наилазе на подршку оних које свакодневно штите.

Када је пре неколико недеља припадник Интервентне јединице усмртио једног младића, што је наравно за сваку осуду, грађани су најоштрије критиковали потез тог појединца и осули дрвље и камење на читав МУП. Данас када је један криминалац усмртио полицајца, реакције грађана практично ни нема.

Пуцањ у Владимира Грандића је пуцањ у државу, али како ће држава одговорити на тај пуцањ? Министар Ивица Дачић најављује оштар обрачун са криминалом. О томе Србија слуша већ дуго, али тај „оштар обрачун”изгледа још није започео. Да ли је нешто спречавало борбу против организованог криминала? Зар је требало да се догодиовакво хладнокрвно убиство једног младог полицајцахероја, па да почнечистка друштва од свих оних трулих, покварених и корумпираних појединаца којих је сваким даном све више.