Марш гневних у Картуму

"Онај ко увреди пророка не заслужује да живи! Нека умре, нека умре!", чули су се јуче повици из непрегледне масе на Тргу мученика у центру суданског главног града Картума, дан пошто је британска учитељица Џилијан Гибонс осуђена на 15 дана затвора и протеривање зато што је увредила ислам, допустивши да њени ђаци дају једном плишаном медведу, разредној маскоти, име Мухамед. У знак протеста због благе казне, демонстранти наоружани моткама, ножевима, мачевима или секирама искупили су се после подневне молитве, захтевајући смртну казну за "непријатеља ислама". У протестима је учествовало више хиљада људи, наводе Франс прес и Би-Би-Си, док Ројтерс и Си-Ен-Ен говоре о стотинама, али независно од различите процене броја присутних, сви извештаји садрже сличан опис атмосфере набијене гневом.

Демонстрације су биле очекиване јер су припадници екстремистичких група лецима позивали вернике да у петак, после редовног обреда у џамијама, изађу на улице. Полиција је такође била спремна, али није растеривала окупљене, нити је на било који начин интервенисала. Посебне снаге штитиле су гимназију "Јединство" у којој је Гибонсова радила до недеље, када је ухапшена. Ова мешовита основна и средња школа важи иначе за једну од најелитнијих у Картуму и похађају је деца богатих Суданаца и страних дипломата, а накнадно се сазнало да учитељицу није пријавио неко од родитеља, већ секретарица школе. Тим сазнањем је директор школе Роберт Булз, по сопственим речима био шокиран.

Могло би се претпоставити да у једној етнички и расно мешовитој установи постоји већи степен толеранције. Поготово што за Гибонсову и родитељи и деца имају само речи хвале.

Међутим, за суданске вође, попут шеика Хусеина Мубарака, који се обратио верницима у џамији Ал Сафа, долазак 54-годишње Британке у Судан био је "део пројекта претварања Судана из исламске у хришћанску државу". Шеик је истовремено напао и суданску власт да је снисходљива према Западу и да је због страха од оптужби организација за људска права, Америке и осталих западних земаља изречена казна тако блага.

Гибонсова је одиста осуђена само за увреду ислама, а не и за изазивање мржње и непоштовање верских осећања за шта је све била оптужена. Да је била осуђена по сва три основа, казна би била свакако строжа, годину дана затвора или четрдесет удараца бичем.

У Британији се, осим запрепашћења и разочараности суданским поступком, због чега се у јавности већ чују захтеви за опозивање амбасадора из Картума и другим мерама узвраћања, изражава и брига за живот и здравље Гибонсове. Женски затвор Омдурман у којем треба да одслужи казну предвиђен је за 200 затвореница, а у њему је смештено 1.200 жена и 300 деце. То довољно говори о условима.