Marš gnevnih u Kartumu

"Onaj ko uvredi proroka ne zaslužuje da živi! Neka umre, neka umre!", čuli su se juče povici iz nepregledne mase na Trgu mučenika u centru sudanskog glavnog grada Kartuma, dan pošto je britanska učiteljica Džilijan Gibons osuđena na 15 dana zatvora i proterivanje zato što je uvredila islam, dopustivši da njeni đaci daju jednom plišanom medvedu, razrednoj maskoti, ime Muhamed. U znak protesta zbog blage kazne, demonstranti naoružani motkama, noževima, mačevima ili sekirama iskupili su se posle podnevne molitve, zahtevajući smrtnu kaznu za "neprijatelja islama". U protestima je učestvovalo više hiljada ljudi, navode Frans pres i Bi-Bi-Si, dok Rojters i Si-En-En govore o stotinama, ali nezavisno od različite procene broja prisutnih, svi izveštaji sadrže sličan opis atmosfere nabijene gnevom.

Demonstracije su bile očekivane jer su pripadnici ekstremističkih grupa lecima pozivali vernike da u petak, posle redovnog obreda u džamijama, izađu na ulice. Policija je takođe bila spremna, ali nije rasterivala okupljene, niti je na bilo koji način intervenisala. Posebne snage štitile su gimnaziju "Jedinstvo" u kojoj je Gibonsova radila do nedelje, kada je uhapšena. Ova mešovita osnovna i srednja škola važi inače za jednu od najelitnijih u Kartumu i pohađaju je deca bogatih Sudanaca i stranih diplomata, a naknadno se saznalo da učiteljicu nije prijavio neko od roditelja, već sekretarica škole. Tim saznanjem je direktor škole Robert Bulz, po sopstvenim rečima bio šokiran.

Moglo bi se pretpostaviti da u jednoj etnički i rasno mešovitoj ustanovi postoji veći stepen tolerancije. Pogotovo što za Gibonsovu i roditelji i deca imaju samo reči hvale.

Međutim, za sudanske vođe, poput šeika Huseina Mubaraka, koji se obratio vernicima u džamiji Al Safa, dolazak 54-godišnje Britanke u Sudan bio je "deo projekta pretvaranja Sudana iz islamske u hrišćansku državu". Šeik je istovremeno napao i sudansku vlast da je snishodljiva prema Zapadu i da je zbog straha od optužbi organizacija za ljudska prava, Amerike i ostalih zapadnih zemalja izrečena kazna tako blaga.

Gibonsova je odista osuđena samo za uvredu islama, a ne i za izazivanje mržnje i nepoštovanje verskih osećanja za šta je sve bila optužena. Da je bila osuđena po sva tri osnova, kazna bi bila svakako stroža, godinu dana zatvora ili četrdeset udaraca bičem.

U Britaniji se, osim zaprepašćenja i razočaranosti sudanskim postupkom, zbog čega se u javnosti već čuju zahtevi za opozivanje ambasadora iz Kartuma i drugim merama uzvraćanja, izražava i briga za život i zdravlje Gibonsove. Ženski zatvor Omdurman u kojem treba da odsluži kaznu predviđen je za 200 zatvorenica, a u njemu je smešteno 1.200 žena i 300 dece. To dovoljno govori o uslovima.